Pavel je rekao da mu je ta operacija Unprofora, zbog koje je odlikovan Ordenom francuske Legije časti i Češkom medaljom heroja što mu je omogućilo da koristi reč „heroj“ na izbornim plakatima, bila najstresniji trenutak koji je doživeo u vojnoj karijeri.
„Mislim da je to bio trenutak u kojem sam došao najbliže tome da izgubim život“, rekao je Pavel.
O Srbima, Hrvatima, „Oluji“
„Hrvatska je gubila strpljenje sporim oslobađanjem teritorija u sektoru u kojem se nalazio naš bataljon. Srbi su to zvali Srpskom Krajinom. Radi se o području oko Plitvičkih jezera, od Knina na jugu do Karlovca na severu. Kasnije su pokrenuli operaciju ‘Oluja’, čiji cilj je bio brzo uspostavljanje kontrole i proterivanje Srba iz tog područja. U isto vreme, radilo se o području na kojem su Srbi živeli vekovima. Deo Srba je imao osećaj da imaju pravo na tu teritoriju. Mnogi Srbi su tokom istorije tamo prolivali svoju krv“, rekao je Pavel u intervjuu, koji je objavio portal „Indeks“.
On je naveo da se francuski bataljon spletom okolnosti i nekih ranijih odluka, našao u situaciji da su ih Srbi blokirali.
„Potcenili su Balkan, nisu razumeli da to nije Čad ili Alžir i da ne možete da komunicirate s lokalcima preko puščane cevi. Mi smo imali i prednost što se tiče jezika, ali iznad svega mi nismo delili takav odnos prema lokalcima, uvek smo birali kontakt“, kazao je Pavel.
Prema njegovim rečima, hrvatske kriminalne bande povremeno su upadale u francuski sektor i brutalno ubijale lokalne Srbe.
„U jednom takvom slučaju Srbi su hteli da intervenišu, a Francuzi, motivisani pokušajem da spreče konflikt, sprečili su srpsku jedinicu da uđe dublje prema području u kojem su hteli da postave zasedu“, rekao je češki general.
Ispričao je i kako su potom Srbi „blokirali“ francusku jedinicu.
„Deo srpskog konvoja je prošao, radilo se o dva vozila, a Francuzi su blokirali ostale. U međuvremenu su dva srpska vozila upala u hrvatsku zasedu u brdima, a Hrvati su brutalno ubili 23 Srbina. Srbi su potom iskopali 23 groba odmah pokraj francuske baze kako bi ih podsetili na to što su uradili. Hteli su da im poruče: ‘Ovo je vaša krivica jer nam niste dozvoliti da im pomognemo’. To je eskaliralo situaciju. Potom su blokirali Francuze, praktički su ih tretirali kao neprijateljsku jedinicu“.
Posle pregovora postignut je dogovor koji je, prema rečima Pavela, bio vrlo bolan za Francuze.
„Transporter je morao da ostane tamo, a vojnici su mogli sa sobom da ponesu samo lične stvari i oružje“, naveo je Pavel i dodao:
„Bili smo više teret i za srpsku i za hrvatsku stranu. U napetim situacijama oko Benkovca, Srbi koji su se vraćali s položaja su nam više puta rekli: ‘Zašto ste ovde? Zašto imate oružje i transportere, a nećete da se borite sa nama protiv Hrvata koji su nas napali’. Teško im je bilo objasniti u tako napetoj situaciji da nam naš mandat to ne dozvoljava. Imali smo oružje, ali smeli smo da ga koristimo isključivo u samoodbrani“, kazao je Pavel.
U tom intervjuu ispričao je i da mu je u jednom trenutku srpski zapovednik uperio pušku u vrat i da je tome prisustvovao i njegov tadašnji zamenik Aleš Opata.
„Bio sam impresioniran kad mi je Aleš Opata, u trenutku kad srpski zapovednik nije gledao, šapnuo: ‘Zapovedniče, ubiću ga, zar ne?’ Samo sam mu rekao: ‘Aleš, nemoj ništa da radiš’“, ispričao je, između ostalog, Pavel u intervjuu od pre tri godine.