U Ministarstvu su podsetili da su rusko-japanski odnosi od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini degradirani, a administracija premijera Fumija Kišide protiv Rusije je uvela sankcije – 15 paketa ličnih sankcija i sankcije raznim sektorima.
Navodi se da Tokio ponekad preuzima sankcione inicijative zapadnih saveznika. Japan je Rusiji ukinuo status najprivilegovanije zemlje i proterao grupu ruskih diplomata.
„Japanska vlada je preduzela anturiske mere koje su, očigledno, u suprotnosti sa duhom sporazuma iz 1998. godine o jačanju i razvoju dobrosusedstva. Ruska strana je obavestila Tokio da ne može da usaglasi sprovođenje međuvladinih konsultacija o sporazumu“, rekli su u Ministarstvu.
Ruske diplomate su navele da je ne prihvatljiv bilo kakav protest Tokija po tom pitanju i dodale da bi Japan trebalo da pokaže elementarno poštovanje prema Rusiji i unapređenju bilateralnih odnosa.
Ribolov Japana u ruskim teritorijalnim vodama na području Južnih Kurila regulisan je sporazumom iz 1998. godine.
Ambasada u Japanu je prošle nedelje izjavila da je Moskva, prvi put za 22 godine, odbila da razgovara na tu temu. Kako su pisali japanski mediji, to može negativno da se odrazi na ulov već u narednim mesecima.
Spor sa Japanom
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan.
SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.
Spor Rusije i Japana oko Kurilskih ostrva dodatno je zaoštren nakon što je Tokio uveo nekoliko paketa sankcija protiv Moskve zbog ukrajinske krize, a ona zauzvrat odustala od pregovora o mirovnom sporazumu.