Ovako nadahuto govori mladi Iranac Hamidreza Gasemi koji je, fasciniran Kusturičinom kinematografijom, odlučio da prijavi svoj film za ovogodišnji takmičarski program „Kustendorfa“.
Hamidreza Gasemi rođen je 1996. godine u Iranu. Sa petnaest godina pošao je u filmsku školu i postao član Iranskog omladinskog filmskog društva.
Potom je studirao scenario na Univerzitetu lepih umetnosti u Isfahanu. U tom periodu učio je o istoriji filma i ruskoj kinematografiji. Školovanje je nastavio na VGIK-u u Rusiji, gde je pohađao dva kursa – radionicu igranog filma Aleksandra i Vladimira Kota, kao i radionicu scenarija Rustama Ibrahimbekova.
„Prvi put sam u Srbiji. Zaista je ovo neverovatno iskustvo za mene. Mnogo liči na neke delove Irana i malo sam nostalgičan pošto godinama živim u Moskvi. Dobra je to nostalgija. Razmišljam o Iranu i film koji prikazujem ovde je sniman u mojoj zemlji“, kaže Gasemi za Sputnjik.
Rusija proširuje um
Slučajno ga srećemo u restoranu „Viskonti“ u Drvengradu gde razgovara sa kolegama iz Srbije, Francuske, Izraela i već nakon nekoliko rečenica o utiscima o „Kustendorfu“ jasno je da ovaj mladi čovek ozbiljno pristupa svojoj profesiji i svaka prilika za učenje mu mnogo znači.
„Studirao sam na Ruskom dražavnom univerzitetu za film (VGIK) i onda sam odlučio da ostanem u Moskvi. Možda se u budućnosti vratim u Iran, ali volim Rusiju, ljude, rusku kulturu, literaturu, arhitekturu. Za mene je to odlična prilika za sticanje znanja. Rusija je zaista velika zemlja i omogućava vam da proširite svoj um. Dobra je za mlade, ali i sve druge ljude koji žele bolje da razumeju rusku i generalno slovensku kulturu. Bez obzira na mnoge ratove oni su uspeli da sačuvaju svoju kulturu i zato su preživeli“, ističe Gasemi.
Kusturica kao Felini
U Moskvi je prvi put video i reditelja Emira Kusturicu u okviru letnje škole organizovane na univerzitetu:
„Mnogo volim njegove filmove. Ne znam da li je u redu da poredim, ali meni njegov rad liči na stvaralaštvo Federika Felinija. Kada sam gledao 'Andergraund' uvideo sam paralelu između toga kako Kusturica tretira rat i distancu između ljudi i načina na koji to čini Felini. Na sličan način pristupaju temi uz dozu komedije. Ali svi njihovi filmovi su toliko duboki“.
Voli autore čija dela imaju dubinu i poredi ih sa okeanom.
„Kusturica uzme jedan problem i od njega napravi priču duboku kao Bajkalsko jezero (najdublje jezero na svetu)“, ističe mladi Iranac.
Film kao torta – za one koji misle
Mladi filmski stvaralac, koji iza sebe ima kratkometražne filmove „Kavez“ (2018) i „Bez njega“ (2020) i seriju „Drugarska zona“ (2021), na „Kustendorfu“ se takmiči sa filmom „Povetarac“ u čijem središtu je Iranac odrastao u Evropi koji se vraća u rodnu zemlju svojih roditelja nakon njihove smrti.
Iako Iran smatra svojom domovinom, ispostaviće se da to nije zemlja kakvu je zamišljao, ona o kojoj su mu pričali roditelji. Nakon sudara sa suštom realnošću, on će poželeti da se vrati u svoju zonu udobnosti, sve dok mu slučajni susret sa jednom ženom ne omući da vidi drugačiju domovinu, nežnu i strastvenu.
Aleksandra Lazarovski, Amin Berada, Hila Elena Rojzenman, Hamidreza Gasemi
© Sputnik / Marija Jakovljević
„Moj film je o Iranu i aktuelnim problemima. Učitelj u Rusiji Rustam Ibrahimbekov rekao mi je da dobar scenarista, reditelj i pisac, kada naprave film, on ima dva nivoa – prvi je ono što gledate na ekranu, a drugi je moja teorija, moja misao, ideologija. Pokušao sam da napravim film za one koji žele da gledaju, ali i za one koji žele da misle. Sve vreme nastojim da film pravim poput torte sa više slojeva. Prvo imate utisak da je reč o odnosu između muškarca i žene, ali ako želite da dublje zađete u priču, shvatićete da se iza te priče nazire aktuelna situacija u Iranu. Želim da nastavim tim putem i pružim šansu ljudima da razmišljaju i odluče šta žele da gledaju“, pojašnjava Gasemi.
Trenitno je na postdiplomskim studijama gde se bavi temom uticaja filma na društvo:
„Odabrao sam tu temu inspirisan tradicionalnim slikarstvom u Iranu i njegovim uticajem na savremenu kinematografiju“.