"Mi sada imamo podelu sveta – biramo pol moći na kome ćemo se nalaziti, a to je evroatlantski pol moći, jer mi nismo u Aziji. Nama je neophodno da napravimo strateški geopolitički dogovor sa Zapadom. Naše mesto je tu u evroatlantskom partnerstvu. Dogovor sa Zapadom može da počiva na kamenu temeljcu – dogovoru oko Kosova", rekao je Drecun.
Istakao je da time ne misli da bi trebalo da prestanemo da se oslanjamo na Rusiju i da su nam i Rusija i Kina potrebne zbog Saveta bezbednosti, pošto nećemo da omogućimo tzv. Kosovu članstvo u UN jer bi priča bila time završena.
On se osvrnuo na izjave specijalnog savetnika američkog Stejt departmenta Dereka Šolea i ocenio da one ukazuju "na mogućnost da se i oko članstva u međunarodnim organizacijama postigne neko rešenje".
Drecun je naglasio da bi bila moguća tri koraka. Prvi, osnovni sporazum koji ne bi uključivao međusobno priznanje ali bi stavio tzv. Kosovo na evroatlantski put - što je sintagma koja podrazumeva ulazak u NATO.
"To znači da je cilj Zapada da se Srbija ne protivi da se Kosovo učlani u neke evropske organizacije, kao i da se slomi otpor pet članica EU koje se protive članstvu Kosova", dodao je Drecun.
On je izjavio za N1 da će se nakon večerašnjeg obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića javnosti saznati da li je bilo korekcija francusko-nemačkog predloga za KiM u odnosu na prvobitni predlog koji je i on imao prilike da vidi.
"Zanima me da li su napravljene korekcije i da li su one suštinske", rekao je Drecun i dodao da je taj predlog samo koncept o kome bi Srbija trebalo da diskutuje, ali da nije ultimatum i da je o njemu moguće postići konsenzus u javnosti.
Koje tačke sporazuma su sporne za Srbiju
Drecun je naveo i koje tačke sporazuma su sporne za Srbiju pa je rekao da je u prvobitnom predlogu sporno to što se kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u svim međunarodnim organizacijama, a ne kaže se kojim i istakao da to onda znači da se odnosi i na Ujedinjene nacije.
Kao sporno je naveo i to što se u predlogu kaže da bi ugovorne strane trebalo da poštuju teritorijalni integritet i suverenitet, pravo naroda na samoopreljenje, da obe strane priznaju pasoše.
"Tu se zapravo od Beograda traži da ne prizna de jure lažnu državu Kosovo, ali da je tretira kao međunarodni subjekt, odnosno da se prema njima odnosimo kao prema državi", rekao je Drecun uz ocenu da su ove dve stvari najspornije.
Istakao je i da u tački 7 predloga nema spominjanja Zajednice srpskih opština (ZSO), već se govori o određenoj samoupravi za Srbe koja je, prema njegovoj oceni dosta nemušto definisana.
Naglasio je da je srpska strana rekla da možemo da nastavimo dijalog i da se Srbi vrate u institucije tek kada se formira ZSO i dodao da je i američka strana ta koja inistira na ZSO, ali da Kurti izbegava i da spomene tu obavezu Prištine.
"Nemačko-francuski predlog samo koncept"
Drecun je naveo i da je posle izjava američkih zvaničnika Dereka Šolea i Gabrijela Eskobara jasnije da bi nemačko-francuski predlog trebalo da bude osnovni sporazum i da će se posle njega nastaviti razgovori, uključujući i druga pitanja i da bi se posle nekoliko sporazuma došlo do konačne verzije.
Ocenio je da je "ovo samo koncept“ zbog koga se u javnosti pojavila velika napetost i otvorile mnoge dileme.
Upitan da li bi Srbija trebalo da potpiše sporazum o nemačko-francuskom predlogu, Drecun je odgovorio da mi treba o njemu da razgovaramo.
Ukazao je i da je javnost osetljiva na ono što se dešava na Kosovu, da je lako izazvati nerede i proteste zbog toga, te da bi unutrašnja destabilizacija Srbije destabilizovala čitav region što nije interes Zapada i da se zato nudi nešto što je nacrt a mi bi trebalo da prihvatimo da se diskutuje o njemu postavljajući svoje crvene linije.