Njegovoj ekselenciji, gostu iz Sjedinjenih Američkih Država, iskreno nije jasno kako Srbi ne mogu da zaborave NATO agresiju 1999. godine.
Iskusni diplomata Hil iznosi pomalo zastrašujuće priznanje da je bio razočaran kad je došao u Beograd i kad je shvatio da je u glavama Srba razaranje njihove države 1999. godine još sveže.
I konačno, u nastupu jezive bezdušnosti, zvaničnik SAD izgovara rečenicu koja može odmah da uđe u svetsku antologiju užasavajućeg diplomatskog cinizma. Izgovara rečenicu koja može da uđe u istorijske udžbenike ogoljenog političkog bezdušja.
Povodom sećanja Srba na 1999. i stalnih podsećanja na taj veliki zločin prema jednoj suverenoj zemlji, Hil za „Nedeljnik“ kaže:
„To je kao kada pričate sa nekim prijateljem i on se stalno vraća na neku svađu koja se dogodila davno. Tako je u životu država...“
Znači, za Hila je „svađa prijatelja“ to što je najmoćniji vojni savez na planeti, sastavljen tada od 19 država, 78 dana nemilosrdno i bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija bombardovao tadašnju Saveznu republiku Jugoslaviju.
Za američkog ambasadora je neshvatljivo da Srbi pamte „prijateljsku čarku“ kada im je NATO sa bezbedne daljine ubio oko 2.500 civila, 89 dece, više od hiljadu vojnika i policajaca.
Gost iz Vašingtona ne može da razume da Srbi još pamte da su im „iznervirani prijatelji“ porušili mostove, spržili fabrike, razorili pruge, ostavili buktinju, pepeo i prah.
Diplomata ne može da pojmi da se žrtva posle 23 godine ne smeška zaljubljeno svom dželatu sa kojim se "prijateljski sporečkala". Za njega je 1999. godina bila – „davno“.
Da li Hil zaista veruje da treba zaboraviti i krenuti dalje u zajedničku budućnost, ako ti „prijatelj“ jednog dana zapali kuću, ubije dete na noši, osakati porodicu, odseče šljivu, otruje svinje i kokoške i odseče glavu psu.
Da li je Hil očekivao takvu perverziju da ga Srbi u martu prošle godine kada je stigao, u stanju duboke amnezije dočekaju sa cvećem, fanfarama, ljubavnim porukama, zagrljajima, a za srušene zgrade u centru Beograda da mu kažu da ih je pogodila kometa.
Da li se Amerika izvinila za agresiju bez presedana na kraju prošlog veka, da li su platili ratnu odštetu, da li su nekad priznali da su pogrešili što su ubili Milicu Rakić, da li su i pomislili da taj zločin nisu smeli da izvrše, pa da i Srbi bar pomisle na „pomirenje sa prijateljima“ ali ne i na zaborav.
Nema nikakve dileme da Srbija mora da gradi najbolje moguće odnose sa svim velikim silama, uticajnim zemljama, pa i vojnim savezima, kako bi se gledalo u budućnost.
Na način kako to zamišlja ambasador Hil – sa Amerikom to za sada nije moguće.
Ni ovo što je sada rekao Srbi mu neće zaboraviti. A kamoli da zaborave NATO zločin iz 1999.