Bivši vicepremijer Nebojša Čović ovako objašnjava izazove s kojima je suočena Srbija pred dolazak u Beograd Emanuela Bona i Jensa Pletnera, specijalnih predstavnika francuskog predsednika i nemačkog kancelara, kao i posrednika EU u dijalogu Miroslava Lajčaka i američkog specijalnog izaslanika Gabrijela Eskobara. Kasnije je objavljeno da će se „četvorki“ pridružiti i savetnik italijanske premijerke.
Nazivajući u šali Piča „breskvicom“ zbog značenja njegovog prezimena, Čović opisuje čitavu zbirku stranih specijalnih izaslanika za Balkan kao „koktel sokova“ koji „ko popije ne zna se šta bi bilo s njegovom glavom“.
„Tokom godina oni (zapadni izaslanici) menjaju različite pristupe i tehnologije, prvo vam prete pa onda ubacuju neke šargarepe i štap, sad više nema šargarepe u vidu proširenja EU, a štap više nije takav kakav je bio, postao je krt. Onda idemo sad na drugu priču, na ekonomiju - razvijaćemo region ekonomski. I sve je to u redu ali moramo da budemo oprezni: da li nekom ko nas permanentno, 30 i kusur godina, kinji, maltretira, ubija, bombarduje, vređa, laže, potcenjuje, diskvalifikuje kao narod baš možemo da verujemo“, pita Čović.
Srbija uvek bila na „liniji vatre“
Potvrdu za to on nalazi u izjavi Dereka Šolea da se „hitno“ mora primeniti ZSO ali uz dodatak — „po ustavu Kosova“, a to, kako kaže, podrazumeva prava neke NVO za zajednicu opština sa srpskom većinom, a sve to upakovano u nemačko-francuski predlog koji je zapravo sličan onom što je Srbija odbacila 2007-2008. godine kao „napristojnu ponudu“.
Čović podseća i da je nekadašnji američki državni sekretar Džon Keri 2015. rekao da je Srbija na „liniji vatre“ između Vašingtona i Moskve, a da sad premijer privremenih institucija u Prištini pominje da je „granica između Srbije i Kosova granica između Rusije i NATO“, uz zaključak da mi očigledno i dalje jesmo na „liniji vatre“.
„Nije to samo poslednjih osam godina, to je od NATO agresije 1999. na SR Jugoslaviju. Kad pogledate tehnologije i sve što se primenjuje i što se posle toga primenjivalo u svetu može da se zaključi da smo mi ovde bili uzorak, probni poligon... A kad sve uporedite sa događajima od prošle godine vidite da je scenario gotovo identičan — kakve se tu provokacije, nameštaljke, manipulacije postavljaju i u bezbednosnom smislu“, konstatuje sagovornik Sputnjika.
Šta žele Amerikanci
Advokat Goran Petronijević ubeđen je da Derek Šole, imajući u vidu vrstu diplomatije koju predstavlja i njegov bekgraund zagovornika neoliberalnog globalističkog pristupa međunarodnim odnosima, ovde nije doneo ništa dobro, a veruje da je američki predstavnik zapravo došao da evidentira sve probleme što bi se sutra moglo upotrebiti za eventualni sukob u trenutku kad se događajima u Ukrajini bude video kraj.
„Njima (Amerikancima) treba permanentni sukob kojim se ekonomski slabi Evropa, Rusija gura iz odnosa sa EU, a Balkan drži pod kontrolom“, opisuje on američku spoljnu politiku.
Srbija, ističe Petronijević, treba da čita izjave zapadnih izaslanika između redova i da kad sluša njihova uputstva, savete i ultimatume zna šta oni stvarno misle da nas ne bi preveli žedne preko vode.