Ako imamo priznanje finskog patologa Helene Rante da je naterana od Vokera da slaže za Račak znači da je ona izvršilac, a on podstrekač fabrikovanja Račka, ističe Petronijević, koji veruje da bi Ranta mogla da bude neka vrsta zaštićenog svedoka.
„Ona je neko ko je priznao krivicu, rekla je da je morala da slaže zbog toga što je bila gotovo životno ugrožena od Vokera“, podseća advokat.
Čisto za optužnicu protiv Vokera
Iako s ogorčenjem konstatuje da srpsko pravosuđe više od 20 godina ništa nije preduzelo protiv onih koji su odgovorni za laži o Račku, Petronijević ocenjuje da još nije kasno.
„Iz raznih razloga, što poltronskog odnosa prema SAD, što stalne potrebe da smirujemo situaciju, mi na taj način navlačimo sumnju da smo mi krivi. Jer ako se ti stalno pravdaš i ne kreneš u ofanzivno pravno dejstvo prema onom ko je stvarno krivac, šta je onda? Zašto se Helena Ranta, Voker i još nekoliko ljudi koji su bili umešani u to ne procesuiraju“, pita naš sagovornik.
Kako kaže, ima sijaset dokaza da je Račak fabrikovan da bi došlo do izvršenja težeg krivčnog dela napada i narušavanja suvereniteta suverene države uz sve posledice ratnih zločina protiv civilnog stanovništva, upotrebe zabranjenih sredstava kao što je osiromašeni uranijum, kasetne bombe, uništavanja infrasturkutre, gađanja škola i bolnica itd. Sve to što se događalo je posledica toga što je jedna žena slagala jer ju je jedan čovek na to naterao – „to je čisto za optužnicu“.
Odvratna kampanja protiv Srba
Nekadašnji vicepremijer Nebojša Čović podseća da prištinska vlada finansira sada i Vokerovu knjigu o Račku, ali i da je podigla 18 poternica protiv Srba navodno umešanih u taj događaj.
„Sam Račak pokazuje kakva je to odvratna kampanja koja se vrši protiv srpskog naroda. Na Zapadu je napravljen narativ da smo mi Srbi krivi za sve. A na sve to je Kurti u svetlu najnovijih događaja pokušao da nam stavi na vrat da smo mi mali Rusi a on Zelenski“, konstatuje Čović.
On postavlja i pitanje koja bi zemlja dozvolila takav stepen terorizma koji se dogodio u Račku - da se puca na policajce i vojsku. Skreće pažnju i na „opus“ Vokera koji dovoljno govori o tome o kakvom je čoveku reč, ali i na činjenicu da je slučaj Račak izbačen iz optužnica Haškog tribunala.
Petronijević objašnjava da je Haški tribunal, iako su ga zvali sudom protiv Srba, u potpunosti raščistio situaciju oko Račka.
„A činjenica je da bi zrno peska istresli iz cipela - da je nečeg bilo sigurno bi bilo i u Miloševićevoj optužnici. S druge strane, ne bi oni propustili priliku da operu protivpravni postupak NATO, odnosno dela međunarodne zajednice, jer je to poslužilo kao osnov za intervenciju. Ako nema osnova za intervenciju vi ste to protivpravno uradili, slagali da biste napali suverenu državu. Ovo što oni sada rade je jedna vrsta ustupka tom delu međunarodne zajednice da bi pokazali da NATO nije to izmislio, da se to stvarno dogodilo“, ističe advokat.
Priština nije u Interpolu, poternice bez dejstva
Na pitanje može li iko prihvatiti poternice koje je raspisala Priština, budući da nije reč o članici Interpola, Petronijević kaže da bi te poternice eventualno mogao da prosledi Euleks, ali imajući u vidu pomenute odluke Haškog tribunala nema osnova za to.
„Te tzv. poternice nemaju nikakvo dejstvo: nema nijedne zemlje koja će se upustiti u to da prihvati poternicu nekog područja koje nije međunarondo priznato i nije član međunarodnih policijskih struktura, odnosno ne može imati kredibilitet da zatraži međunarodnu pravnu pomoć od drugog međunarodno pravno valjanog subjekta. Ali ono što oni rade to je dizanje prašine, obmanjivanje svoje i svetske javnosti i, treće, zastrašivanje Srba da se ne vraćaju dole i podsticanje i pritisak na Srbe da se iseljavaju“, upozorava Petronijević.
Ipak, dodaje advokat, iako Srbija ne priznaje te tzv. Poternice, opasnost leži u određenim aktivnostima nekih država u regionu koje dele isto razmišljanje, kao što je recimo Hrvatska.
„Bez obzira što nisu članovi Interpola, bez obzira što nisu država i ne mogu da zatraže punu primenu međunarodne pravne pomoći između suverenih država, pojaviće se neko kao što su Hrvati koji će jedva sačekati da uhapse nekog našeg sa poternice i izruče ga Prištini iako je to potpuno protivpravno. Zato, faktičko stanje na terenu može dovesti do nekih posledica, imajući u vidu da Hrvati rade isto - izmišljaju optužnice i drže tajne optužnice. To je recept koji je prepisan. Nije slučajno da su Hrvati u velikoj meri bili instruktori u Prištini protiv interesa Srba i Srbije, da ih nauče kako da proteraju, kako da spreče povratak, kako da se otme imovina, kako da se uništi crkva itd. Sve je to već viđeno i svi ti recepti se sada prepisuju na KiM“, primećuje naš sagovornik.
Pet godina od ubistva Olivera Ivanovića
O stanju pravosuđa u Prištini, po njegovoj oceni, mnogo govori i činjenica da se pet godina od ubistva Olivera Ivanovića nije odmaklo sa istragom.
„Pomagao sam u odbrani Olivera Ivanovića kad je bio uhapšen i maltretiran od strane istih tih „velikodušnih Albanaca“, pošto su ga po njihovoj verziji ubili Srbi. To je po mojoj proceni bila klasična akcija lažne zastave, da podmetnu Srbima. Ne ide im, ali oni se trude da drže to što duže, jer kako god da glasi ta optužnica dosad bi je pet puta završili. Njima odgovara da to traje, da se o tome priča i da se na svaku godišnjicu smrti Olivera Ivanovića to podmeće kao jedna vrsta semena razdora među Srbima. Oliver se okreće u grobu“, kaže Petronijević.
Sramota je, napominje, što se do sada nije utvrdilo ko je to uradio, ali i što Euleks nije upotrebio sve mehanizme saradnje sa srpskim organima.
„Drugi dan kad se to dogodilo govorili smo da ukoliko se ne bude formirao trojni istražni organ koji bi bio sastavljen od Euleksa, prištinske policije i istražnih organa iz Srbije od toga neće biti ništa. Istog trenutka se znalo i da su počeli da se prikrivaju podaci od srpskih istražnih organa. A sve verzije koje Priština servira su samo verzije koje su smišljene i propagandno gurnute u javnmost da bi se došlo u situaciju da se nikad ne otrkije ko je počinio taj zločin“, zaključuje Petronijević.