Tvrdnje Kijeva da Moskva, navodno, može ponuditi Ukrajini „korejski scenario“ za okončanje sukoba, koji podrazumeva "podelu zemlje i pravno registrovanje Kijeva kontrole nad istočnoukrajinskim teritorijama" služe kijevskim zvaničnicima isključivo za skretanje pažnje na sebe i na ono što se dešava u regionu, ali ništa više od toga, kaže ruski ekspert Denis Denisov.
Komentarišući navode sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksija Danilova, koji tvrdi da Moskva, navodno, šalje „signale da je spremna na ustupke, kako bi ustanovili status kvo koji danas postoji” i daje jedna od opcija koju Moskva može da ponudi Kijevu 38. paralela, Denisov kaže da smo odavno, i od pre početka ruske specijalne vojne operacije, naviknuti na to da predstavnici kijevskih vlasti šokiraju javnost potpuno čudnim, često neverovatnim idejama koje nemaju nikakve veze sa stvarnošću.
„Ovog puta je ideja povezana sa mogućim regulisanjem situacije po formatu Korejskog poluostrva, a moglo bi se ponuditi desetak sličnih formata - kiparskog regulisanja situacije ili izraelsko-palestinskog. Takve inicijative i ideje nemaju veze sa realnim predlozima, niti sa pitanjem kako okončati sukob u Ukrajini. Ovde treba napomenuti da su svi sukobi jedinstveni, ali se prilikom njihovih rešavanja često koriste modeli i metode koji se mogu primeniti u različitim konfliktima. Međutim, kada je reč o Ukrajini ne mogu se koristiti sve te metode i instrumenti. Neke mogu. Ali govoriti da treba uzeti i prenositi cele modele, posebno modele koje je veoma teško nazvati uspešnim je krajnje čudno“, kaže Denisov.
Trogodišnji rat između Severne i Južne Koreje, s početka pedesetih godina prošlog veka, formalno nije završen, pošto je okončan primirjem, a ne mirovnim sporazumom. Demilitarizovana zona se prostire duž 38. paralele, koja zapravo nekadašnju Koreju deli na dve države – Severnu i Južnu.
Eksperti napominju da je korejsko primirje samo zaustavilo rat, ali nije rešilo nijedan drugi problem. Korejski narod ostaje podeljen na dve države koje ispovedaju različite ideološke i ekonomske principe, a obe države su veoma militarizovane. Samim tim, zadaci koje je Rusija postavila pred specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, u slučaju primirja sličnog korejskom, ne bi bili rešeni.
Drugim rečima, time neće biti rešeni ni zadaci demilitarizacije i denacifikacije, ni neutralni status Ukrajine, ni odbijanje Kijeva da rasporedi teško naoružanje na svojoj teritoriji, ni niz drugih pitanja.
Dakle, dve Koreje se i dalje zvanično nalaze u ratnom stanju, iako je rat završen 1953. godine. Slična situacija je i sa Pakistanom i Indijom.
Kijevski zvaničnici tvrde da Moskva, navodno, može ponuditi Ukrajini „korejski scenario“ za okončanje sukoba, ali je Kremlj takve tvrdnje odbacio
© Sputnik / Vitaliй Belousov
Prioritet Kremlja - bezbednost Rusije i zaštita ruskog naroda
Rusija je započela specijalnu vojnu operaciju da bi rešila daleko važnije probleme od čisto vojnih. Predsednik Vladimir Putin je precizirao da je cilj ove operacije „zaštita ljudi u Donbasu“, zaustavljanje terora i genocida nad stanovništvom Donbasa, koje se nije slagalo sa državnim udarom u Ukrajini.
Protiv tih ljudi je kijevski režim, posle državnog udara na Majdanu u Kijevu, započeo kaznene vojne operacije... Stavljeni su pod blokadu i osam godina su bili podvrgnuti sistematskom granatiranju i vazdušnim napadima.
Osim toga, „korejski scenario“ ne može biti delotvoran, jer niko ne može dati garancije da će to primirje biti održivo. Isto važi i za ustupke i kompromise, koji su mogući samo tamo gde postoji zajednička pozicija, a u ovom slučaju dve države imaju različita viđenja situacije u Ukrajini i nude potpuno drugačija rešenja za izlaz iz krize.
Ruski eksperti ocenjuju da Rusija, iako se zalaže za mir, neće praviti kompromise po pitanju svoje bezbednosti, niti će se igrati sa životima svojih građana tj. dok se ciljevi Rusije ne ostvare i njena bezbednost ne bude pouzdano obezbeđena, Moskva neće moći da pristane na primirje.
Stav Kremlja je i da ne može postojati nikakav mirovni plan koji ne uzima u obzir današnje okolnosti koje se odnose na rusku teritoriju, odnosno ulazak u sastav Rusije četiri nova regiona – Donjecke i Luganske narodne republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti, čiji su građani na referendumu ubedljivom većinom glasali za povratak svojoj istorijskoj domovini.
Neprihvatljivi zahtevi Kijeva
Što se tiče Kijeva, njegova pozicija će u velikoj meri zavisiti od obima i kvaliteta zapadne pomoći, kojoj se još ne nazire kraj.
Osim toga, pregovaračka pozicija Kijeva za Moskvu je krajnje neprihvatljiva, jer Ukrajina traži da se ruska vojska potpuno povuče sa teritorije Ukrajine, uključujući Donbas i Krim.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je kao uslov za postizanje mira u Ukrajini naveo povlačenje Rusije na granice iz 1991. godine, a prethodno je izjavljivao i da Ukrajina neće pregovarati sa Rusijom, dok je Putin njen predsednik.
Njegov šef kabineta Andrij Jermak je govorio o tome da bi Rusija morala da plaća odštetu i da Ukrajina dobije međunarodne bezbednosne garancije, dok je savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak izjavljivao da će Ukrajina „ratovati do poslednjeg Rusa na teritoriji Ukrajine“. Samim tim, jasno je da dogovor nije ostvarljiv u ovoj fazi.
Na pitanje da li postoji neki drugi scenario koji bi eventualno mogao da dovede do rešavanja situacije u Ukrajini i mira u toj zemlji, Denisov kaže:
„To je svakako zanimljivo, dobro pitanje, ali u sadašnjim uslovima kada posmatramo sa strane Ruske Federacije, sa strane Ukrajine i sa strane njihovih zapadnih partnera vidimo dve potpuno različite verzije, različite tačke gledišta o završetku sukoba, o njegovom rešavanju. U sadašnjoj situaciji nema čak ni naznaka, ni osnova da se kaže da postoje zajednički pristupi i zajedničko razumevanje oko toga da bi se ovaj sukob mogao okončati nekakvim mirovnim sporazumom. Ipak, tradicionalno, u svakom sukobu postoji gubitnička i pobednička strana. Tek u takvom odnosu snaga moći ćemo realnije da govorimo o tome koji će uslovi biti utemeljeni u osnovu jednog mirovnog dogovora. Do tada, on jednostavno nije vidljiv, ne postoji“, zaključio je Denisov.
Podsetimo, Kremlj je kategorički odbacio tvrdnje Kijeva da je Moskva u kontaktu sa evropskim političarima nudila moguće primirje između Rusije Federacije i Ukrajine po principu „korejske verzije“ 38. paralele.
Portaparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je rekao da „to nije tačno“ i da o tome niko ne govori. To je samo još jedna patka, podvukao je on.