"Bilo je veoma teško da budete vidljivi u ovoj kampanji, liberalne demokrate koje su trenutno na vlasti nas potpuno ignorišu", dodaje za Sputnjik Foldina.
Pored toga što je poslanik Stranke direktne demokratije u češkom parlamentu, naš sagovornik je i predsednik međuparlamentarne saradnje sa Srbijom.
Ko ima najviše šansi?
On veruje da je izvesno da u drugi krug uđu bivši vojni general Petr Pavel i nekadašnji premijer Češke Andrej Babiš, a u predizbornim anketama visoko se kotira i profesor ekonomije Danuša Nerudova, koja bi, ako pobedi, bila prva žena na čelu zemlje.
Foldinina opoziciona stranka na predsedničkim izborima kandidovala je Jaroslava Baštu. Kao i naš sagovornik, ovaj političar je 25 godina bio član Socijaldemokratske partije, obavljao je i ministarsku funkciju, bio ambasador Češke u Moskvi i u Kijevu. Foldina ističe da se njegovi politički stavovi nisu menjali, ali da je upravo zbog toga napustio socijaldemorkate.
„Bašta i ja smo bukvalno pobegli iz Socijaldemokratske stranke kada je okrenula leđa svojim idejama, okrenula je leđa svojim biračima. Počeli su da pričaju o LGBT pravima, o multikulturi, nismo hteli da se bavimo tom liberalnom politikom, na koju građani i radnici nemaju odgovor. To su samo njihove igre, zato smo otišli u SPD - Stranku direktne demokratije. Radimo kao kada smo bili socijaldemokrate, za svoju državu, za svoje građane, za radnike. Mi nismo okrenuli leđa svojim biračima“, kaže Foldina.
Jaroslav Foldina na skupu podrške Srbima na Kosovu i Metohiji.
© Foto : Sputnjiku ustupio Bohumil Eichler
On dodaje da je potvrda da su predsednički kandidat Bašta i on bili u pravu činjenica da Socijaldemokratija na poslednjim izborima nije prešla cenzus, više nije u Parlamentu.
Upitan ima li Bašta ikakve šanse na izborima protiv dva moćna kandidata, generala Petra Pavela, koji je bio šef vojnog komiteta NATO-a, i nekadašnjeg premijera Andreja Babiša, naš sagovornik kaže da je bilo teško izboriti se sa medijskim mrakom u Češkoj Republici.
„Nismo imali podršku u štampi, na televiziji, mi smo na kraju izbornog bloka, ali smo se trudili, komunicirali sa građanima direktno. Bašta je imao četiri odsto kao prognozu za predsednika, građani su ipak dosta pratili njegove diskusije, čuli su njegovo mišljenje, podrška se povećala prvo na 12, pa i na 15 odsto. Vrlo je teško da se probijete zbog ignorisanja, oni nas potpuno ignorišu, ali ipak se povećala grupa koja podržava smer naše partije“.
Vlast ne radi za građane
Nekadašnji premijer Babiš nedavno je naprasno ublažio svoju antimigracionu i retoriku protiv Evropske unije. On je vetar u leđa dobio svega nekoliko dana pre izbora - posle višemesečnog suđenja za korupciju i prevaru povezanu sa subvencijama EU, u ponedeljak je oslobođen optužbi.
Mnogi ovog političara porede sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koji mu je, posle skidanja optužbi, prvi čestitao.
„Babiš ima svoje pozitivne strane, ali ne mogu da ga uporedim sa Orbanom, on je nešto između Orbana i naših protivnika ovde u Češkoj. On ima podršku građana, to je nesporno, nije kao liberaldemokratski kandidati, ali ne govori jasno, direktno, kao Bašta. Kada bi Babiš rekao pedeset odsto onoga što govori Bašta, bio bi pobednik u prvom krugu. Svakako verujem da je jedan od kandidata koji mogu da dobiju, da pobede na ovim predsedničkim izborima“, kaže Foldina.
Protest antiglobalista u Pragu 28. septembra
© Foto : Sputnjiku ustupio Žarko Jovanović
On dodaje da je zanimljiva činjenica da ukrajinsko pitanje nije jedna od glavnih tema u debatama koje su se vodile pred izbore, kandidati su se okrenuli drugim temama koje, kao da nisu vezane za sukobu Ukrajini.
„Poskupeo je život građana, poskupela je struja, gas, poskupelo je sve u prodavnicama, hrana , to je glavno pitanje naših izbora. Pored toga, diskutuje se o ratu, ali, glavna stvar je da naša vlast ne podržava birače, svoje građane, već igra svoju igru u Evropi, ne na muziku koju očekuju češki građani. Oni očekuju da je na prvom mestu naša država, a kandidati imaju svoj pogled na inostranu politiku, igraju na ono što građane ne zanima. Njih zanima poskupljneje struje, gasa, to je glavna stvar, i da je na prvom mestu Češka Republika“, podvlači.
Predsednik se pita
Predsednik Češke trebalo bi da ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, ali da ne mora da bude tako, pokazao je odlazeći predsednik Miloš Zeman, koji je bio prvi čovek zemlje u dva mandata. Bio je mnogo aktivniji od svojih prethodnika, između ostalog, zagovarao je saradnju sa Kinom i Rusijom, bez obzira na pritiske na zemlju iz EU i Amerike.
Foldina podseća da je parlamentarni sistem njegove zemlje takav da je predsednik glosator politike, ali da njegova tumačenja imaju snagu, između ostalog, predsednik utiče na odabir predsednika Ustavnog suda.
„Predsednik može i da odobrava ministre, a može i da ne potpiše, da pita premijera, zbog čega ste stavili ovog čoveka, da li je kompetentan, da li je dobar izbor. U tome je gospodin Zeman igrao svoju veliku politiku u poslednjih deset godina. Zato liberal-demokrate, koje su sada na vlasti, očekuju da ih ubuduće podržava njihov predsednik. Oni nikada nisu bili u politici, ne znaju kako se vodi država, oni samo pričaju ideološke priče“, kaže Foldina.
Bivši češki premijer Andrej Babiš ima najviše šanse da uđe u drugi krug
© AP Photo / Petr David Josek
Kosovo je Srbija
Njegova partija tokom predizborne kampanje bavila se i pitanjem Kosova i Metohije, jer smatra da takozvano Kosovo nije država. Foldina kaže da je to jasno i kada se pogledaju same brojke o priznavanju u Evropskoj uniji, a posebno u Ujedinjenim nacijama.
Stranka direktne demokratije na skupovima je podsetila na bombardovanje SR Jugoslavije, koje je takođe primer kršenja međunarodnog prava.
"Naša partija neće nikad priznati Kosovo kao državu. Mi hoćemo da se ne krši međunarodno pravo, da se ne krše dogovori. Pogledajte koliko dogovora su uradili u vreme poslednje Jugoslavije sa Albancima, sa pregovoaračima iz EU i NATO, koliko je bilo pregovora, ko ih je pokršio. I sad je bilo dogovora, Minskih dogovora, ko ih je prekršio? Moramo da postavimo ovo pitanje. Ne želimo rat u Evropi, bilo gde u svetu, želimo da se sve reši po pravu, ali to pravo mora da se podržava“, ističe Foldina.
Na kraju razgovora za Sputnjik on otkriva da će odlazeći predsednik Češke Miloš Zeman posetiti Beograd krajem januara.
Predsednik Češke Miloš Zeman izvinio se 18. maja 2021. u Pragu pred predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem za bombardovanje 1999. godine, za koje je, kao tadašnji premijer Češke, u ime vlade dao saglasnost. On je sprski narod zamolio za oproštaj.