Monika Seleš je svojom pojavom i talentom očarali svet belog sporta, a iako je teško zamisliti ko bi mogao da joj bude naslednica, slavna teniserka poreklom iz Novog Sada prepoznala je potencijal u Japanki koja je pravila zavidne rezultate poslednjih nekoliko godina.
„Naomi Osaka najviše podseća na mene po stilu igre. Čak je i bolja od mene. Veoma je agresivna, sve rešava što bržim preuzimanjem inicijative. Bam, bam! I sve je gotovo. Neverovatno je kako se dobro kreće“, rekla je Monika u intervju sa Kris Evert.
Međutim, kada se uđe dublje u karijere ove dve teniserke, zajedničko im je mnogo više od igre i talenta.
Monika Seleš je 1993. godine na turniru u Hamburgu doživela katastrofalnu scenu kada joj je pasionirani fan Štefi Graf prišao tokom pauzu između gemova i zabio joj nož direktno u leđa.
Glasan urlik do danas nije zaboravljen, a na Selešovu je ostavio psihološke posledice. Iako je fizički uspela da se oporavi, psihički je rupa bila previše duboka, rana je ostala da stoji i sprečila Moniku da napravi neke nove još veće podvige.
Do uboda nožem Monika je imala osam Grend slem trofeja sa ukupno 14 nastupa na najvećim turnirima, bilo je to neverovatna i za tadašnje ali i današnje standarde.
Iako Japanka nije imala na sreću takvih neprijatnosti i onda je kao i Monika imala problem sa mentalnim zdravljem. Sa 23 godina bila je vlasnica četiri Grend slema, u tenisu su je videli kao naslednicu Serene Vilijams, a onda je tokom jedne konferencije na Rolan Garosu doživela pomračenje zbog pitanja o igri, posle čega se povukla sa turnira i nije uspela da se vrati na staro.
Moniki Seleš sviđala se i igra Ešli Barti koju više nema prilike da gleda jer se Australijanka povukla na vrhuncu karijere kada je bila prva teniserka sveta.
„Volela bih da sam išla na mrežu, volela bih da sam bila agresivnija na taj način. Zato sam uživala u igri Ešli Barti jer je ona sjajno menjala ritam. Bila je veoma kreativna“, istakla je Monika.
Proslavljena teniserka prisetila se i mlađih dana kada su uslovi za treninge bili teški.
„Moj tata je mnogo voleo da igra tenis i vodio je i mog brata i mene. U to vreme deca nisu mnogo trenirala i on je na parkingu ispred zgrade u kojoj smo živeli razapinjao mrežu između dva automobila i ja sam tu vežbala. Udarala sam puno i na zidu zgrade. Bio je to veoma jednostavan početak“, prisetila se za kraj intervjua Monika.