London se još jednom obrukao, a Beograd je još jednom održao lekciju o gostoprimstvu, organizovavši Srbija open na kom je slavio upravo Rus – Andrej Rubljov.
Beograd i Srbija su još jednom održali lekciju svetu organizacijom teniskog turnira Srbija open koji je prevazišao sva očekivanja i za turnir najnižeg ranga u ATP sistemu, vredan 250 poena, postavio je standarde i pokazao kako se odnosi prema gostima i vrhunskim igračima.
Sve se dogodilo u vremenu kada se sve okretao naopačke, kada su se mešali politika i sport više nego ikada, kada su se kažnjavali oni koji sa negativnim pojavama nemaju nikakve veze.
Osim zastave, grba, mesta rođenja, imena i prezimena.
Ruski teniseri su se u tom momentu nalazili pod udarom kakav nije zabeležen u svetu belog sporta – ako je početkom godine postojala hajka na Novaka Đokovića, ako je u ranijim vremenima meta bio Nikola Pilić, to je potom postao kompletan ruski teniski svet, samo zbog toga što je – ruski.
Ideolozi takvog pristupa dolaze sa Zapada, simboličko kažnjavanje Rusa, samo zato što su Rusi i samo zato što je njihova država pokrenula vojnu operaciju, sa kojom oni nemaju nikakve dodirne tačke, postalo je osnovno oružje i pred tim izazovom je poklekao legendarni Vimbldon.
Ali, Beograd to nije. Niti će.
„Beograd i Srbija te vole. Molim te, vrati se ovde da bi branio titulu“, poručio je Đoković Andreju Rubljovu, ruskom teniseru koji ga je pobedio u finalu turnira i podigao pobednički pehar.
Rubljov je momak beskrajnog teniskog talenta, a iznad svega momak finog vaspitanja, srdačan, nasmejan, ali i prizeman i skroman, toliko da je na kraju duela, iako je trebalo da samo on, kao pobednik, potpiše loptice i baci ih u publiku, poželeo da to učini i domaći heroj, Đoković.
Bez sujete, bez nadobudnosti, bez sebičnosti, bez kompleksa veličine, otvorenog srca i duše, Rus i Srbin su pokazali svetu kako bi sve trebalo da izgleda, a tome se pridružila i publika, nesvakidašnjim ponašanjem za svet tenisa.
„Publika je stoprocentno za Đokovića, ali nema nepoštovanje za rivala. Ne mogu da opišem koliko volim takav pristup“, glasio je jedan od komentara na društvenim mrežama.
Povrh svega, Rubljov i Đoković su, igrajući na dan pravoslavnog Vaskrsa, izveli tradicionalni performans i kucanjem jajima odredili ko će prvi servirati u duelu, što je posebno zainteresovalo stranu javnost.
Samim tim, daljim objašnjavanjem običaja, Rubljov i Đoković su pravoslavnu baštinu smestili u centar pažnje i obznanili celom svetu koliko je zapravo jaka veza između Rusije i Srbije, da ona seže mnogo dublje od prostih političkih, ekonomskih i kratkoročnih interesa.
Novak Đoković i Andrej Rubljov
© Sputnik / Lola Đorđević
I zato, Beograd nije bio i jednostavno ne može da bude London, ma ko to želeo iz ovih i onih razloga.