On je naveo da je zbog problema u američkoj industriji škriljaca potencijal za proizvodnju nafte tamo skoro iscrpljen. U 2023. godini će se, najverovatnije, nastaviti rast. Pritom, još 2014-2019. godine se burni rast u proizvodnji nafte u Sjedinjenim Američkim Državama, koji je operativno reagovao na povećanje cena, shvatao kao određeni ekonomski regulator tržišta, kao protivteža OPEK plusu.
„U tom smislu je proizvodnja nafte iz škriljaca definitivno prestala da igra ključnu ulogu. SAD sada nude novu opciju u obliku smanjenja cena ruske nafte. Zato smatram da se ovde radi o dalekosežnim proračunima“, navodi ekspert.
On smatra da SAD i zapadne zemlje pokušavaju da povrate kontrolu nad tržištem, koju su izgubile još početkom 1970-ih godina, kada je u potpunosti zarađivao OPEK. Dodao je da su do tog trenutka kontrolisali i izvoz i cene, a uvođenje gornje granice za cene je isti mehanizam.
„Potrošač često diktira cene, kada ponuda premašuje potražnju. Međutim, ovde je pitanje kako je on diktira, putem ekonomije ili veštački. Ovde je problem upravo u veštačkom mehanizmu“, zaključio je ruski ekspert.
Zemlje EU, a zatim G7 i Australija, dogovorile su se da ograniče cenu nafte iz Rusije. Ovo ograničenje odnosi se na pomorski transport i stupilo je na snagu 5. decembra za sirovu naftu, a 5. februara će početi da važi za naftne derivate. U budućnosti se očekuje da se gornja granica cena redovno revidira.
Komentarišući ovu inicijativu, predsednik Vladimir Putin je istakao da Rusija neće ništa isporučivati u inostranstvo na štetu svojih interesa. Zamenik premijera Aleksandar Novak je, sa svoje strane, dodao da Moskva neće izvoziti naftu u zemlje koje ustanove limit na cenu, ni po 60 dolara po barelu, ni po bilo kojoj drugoj ceni. Prema njegovim rečima, Rusija će raditi sa onima koji su spremni da sarađuju po tržišnim uslovima.
Rusija je kao odgovor na to zabranila da se od 1. februara isporučuje nafta stranim licima, ako je u ugovorima direktno ili indirektno predviđena upotreba mehanizma za fiksiranje granične cene.