KULTURA

Svetozar Cvetković: Čovek mora da nađe ono što će ga gurati napred

Isuviše dugo je trajao realni svet u kojem je sve postajalo iracionalno, u kome je celo čovečanstvo živelo u strahu da li će bolest prevladati ili ćemo se izvući. To je jako dug period koji je uticao da pozorište u dobroj meri nestane, kaže glumac Svetozar Cvetković.
Sputnik
Dobitnik nagrade za najbolju sporednu ulogu u filmu "Pucnji u Marseju" na Fjužn filmskom festivalu održanom virtuelno u Briselu, Valensiji i Varšavi, Cvetković u razgovoru za Sputnjuk kaže da je 2022. godinu obeležio pokušaj glumaca da se vrate u pozorište.

Povratak u pozorište

“Postavljalo se pitanje ima li smisla bilo čime se baviti u trenutku kada celo čovečanstvo živi u strahu od toga da li će bolest prevladati ili ćemo se izvući iz svega toga. Taj jako dug period uticao je da pozorište u dobroj meri nestane. Bez obzira koliko se publika vratila u pozorišta, i kod nas i u svetu, nisam siguran da se vratila u isto pozorište, u istu vrstu kreativnog razmišljanja kako je bilo pre dve godine”, primećuje Cvetković.
Priznati dramski umetnik zapaža da se publika izlečila i želi da gleda nešto uz šta bi mogla malo da se opusti:
“Pozorište je postalo žrtva tog opuštanja i uglavnom se, čast izuzecima, okrenulo ka nekoj vrsti mejnstrima. Čak i preko velikih naslova i značajnih dela svetske dramaturgije, ušlo se u nešto što se zove - ovo će svako da prihvati“.

Volimo da se dopadamo

A glumac želi da se dopadne publici.
“Glumac nije čvrsto biće da može sve da izdrži. On je ljudsko biće. Ima svoje vrline i slabosti. Čini mi se da slabost dopadanja drugome jeste nešto što je u 2022. godini prevladalo. Mi volimo da se dopadamo. Dugo se nismo dopadali. Ne kažem da nas treba mrzeti, ali mora da se uspostavi neki stav o tome. Dobro je kada vas neko pozdravi zbog nečega što ste uradili, ali nije dobro kada vas pozdravi zbog onoga što znate da možete da uradite levom rukom”, ističe naš sagovornik.
Cvetkovića očekuje rad na predstavi “Prafaust” Johana Volfganga Getea u režiji Borisa Liješevića, čija premijera je planirana za 23. jun u Beogradskom dramskom pozorištu.
“Živimo takve živote da vam sve daje inspiraciju da krenete da se bavite Faustom. S jedne strane, nije nam dosadno, a s druge čovek mora da nađe ono što će ga gurati napred. U svakom slučaju u tom tekstu, koji je postao totem svetske dramaturgije, prelomna tačka, postoji mnogo toga zbog čega se već dugo bavimo mišlju da ga realizujemo”, ističe glumac.
Svetozar Cvetković, Boris Liješević, Mirjana Karanović

Iskorenimo mržnju i zlo

O planovima u 2023. kaže da je za sada možda i previše što zahteva od sebe da se bavi Geteom.
“Možda je to mesto oaza u kojoj treba steći objektivnu sliku o stvarnosti, ljudskoj sudbini, na kraju krajeva i svojoj. To je jedna destrukcija iznutra, bol. Vrlo me zanima kako to možemo da napravimo, a da neko sa tim korespondira. Bar u 2022. godini ljudi nisu baš bili voljni da korespondiraju sa samokritičnošću”, naglašava Cvetković.
U novu godinu “doktor Marić” iz televizijske serije “Radio Mileva” ulazi sa željom da se ljudi malo više razumeju.
“Znam da ne može da se iskoreni, ali kad bi bar moglo da se umanji zlo i nestane mržnja u ovom svetu, u kome više ne živimo izdvojeni, ali smo bolna tačka. To ne zavisi ni od koga drugog, samo od nas i partnera preko puta. Kada vam partner, bio on životni ili partner na sceni, u plesu, u ovom svetu, pokaže netrpeljivost, uzvratite pruženom rukom kojom ćete pokušati da dovedete tu netrpeljivost na razuman nivo. Cilj čovečanstva bi trebalo da bude iskorenjenje mržnje i zla. To je tako daleko, ali ako bismo mogli samo malo da smanjimo, bio bih zadovoljan”, zaključuje Svetozar Cvetković.
„Pucnji u Marseju“ — potpuno novo svetlo na ubistvo kralja Aleksandra /foto/
Boris Liješević: Čim se spomenu prošlost i stratišta, odmah se spotaknemo /foto/
Komentar