Ovo je ocena profesora dr Mitra Kovača, general-majora u penziji, koji podseća da pogrom koji su Srbi doživeli 2004. godine ne bi bio tako katastrofalan da su američki vojnici hitrije reagovali i u startu sasekli divljanje albanskih hordi.
Amerikanci daju ton
Kako kaže, jasno je da su tako postupili jer su imali takvu naredbu, što pokreće spekulacije da je etničko čišćenje Srba sa Kosova tada bilo prećutno odobreno od strane zapadnih centra moći.
„Što se tiče njihovog angažovanja, Amerikanci imaju tu obavezu kao sila koja predvodi Kfor i kao neko ko je stvorio lažnu državu Kosovo a samim tim i bezbednosne probleme na celom Balkanu a ne samo na Kosovu i Metohiji, odnosno Srbiji. U tom smislu imaju i najveću obavezu. Da li će se tako poneti pokazaće vreme ispred nas,“ kaže Kovač.
Ono što je sigurno, napominje sagovornik Sputnjika, jeste da oni nikako ne bi trebalo da daju ratnohuškačke izjave kao što to rade Nemci kad poručuju da Srbi što pre treba da uklone barikade jer se time samo ide na ruku kosovskim snagama bezbednosti.
„Verujem da bi se oni stavili u zaštitu srpskog stanovništva, posebno južno od Ibra ako bude ugroženo nekim neregularnim, odnosno oružanim delovanjem, kako bezbednosnih struktura Prištine, tako i onih iz paravojnih albanskih struktura jer nije isključeno da se u ovim tenzijama pojave i te odmetnute strukture bivše terorističke OVK,“ napominje Kovač.
Pentagon, NATO pa komandant Kfora
Na pitanje ko je nadležan za pokretanje vojne mašinerije u Bondstilu i u kojim situacijama Kovač kaže sledeće:
„Komandant Kfora je lice koje je nadležno u pogledu odlučivanja o angažovanju snaga ali se takođe odluka donosi i u sedištu NATO u Evropi i to je ta ustaljena procedura. Oni imaju redovnu razmenu informacija i svaki predlog odluke komandira se testira i potvrđuje ili ne od tih NATO struktura u Briselu a onda ih on realizuje na terenu.“
On dodaje da, kad su američki vojnici u pitanju, dodatnu saradnju sa NATO ima i Pentagon koji takođe procenjuje da li je situacija i koliko ozbiljna da bi se pokrenula vojna mašinerija u Bondstilu.
U poslednjih petnaestak godina Amerikanci su u bar četiri navrata najavljivali povlačenje trupa sa Kosova. Razlozi su bili različiti – od isteka roka upotrebe montažnih objekata koji čine bazu Bondstil, preko političkih pritisaka zarad ratifikacije demarkacije sa Crnom Gorom do uspostavljanja Specijalnog suda za zločine OVK.
Kosovski premijer Aljbin Kurti je tokom nedavnog boravka u Sjedinjenim Američkim Državama zatražio da vojni kamp američkih pripadnika Kfora Bondstil postane stalna vojna baza SAD na Kosovu.
Najveća američka baza u Evropi
Inače, objekti u Bondstilu napravljeni su da traju sedam godina, ali je zbog potencijalnih problema koji bi mogli pratiti fazu pregovora Beograda u Prištine rešeno da ostanu. Baza je podeljena na civilni i vojni sektor i smeštena je kod Uroševaca. Raspolaže heliodromom, radarskim osmatračnicama i sofisticiranom opremom za nadgledanje i noćno osmatranje. Takođe poseduje i širok spektar takozvanog ofanzivnog oružja, od ručnih do težih mehanizama poput helikoptera tipa „Apač“, i drugih manjih tipova koji se uglavnom koriste u izviđačke svrhe.
Kamp Bondstil je projektovao 94. inženjerski građevinski bataljon zajedno sa privatnom korporacijom „Kelog, Braun end Rut“. Kamp je izgrađen uglavnom od drveta, sa privremenim barakama i ograđen je zidom visokim 2,5 metara.
Šta se dešava iza kapija Bondstila
Za ovu bazu vezano je nekoliko nikada razjašnjenih kontroverzi, poput izveštaja Saveta Evrope iz 2005. godine u kojem je Bondstil opisan kao "mali Gvantanamo", jer su se tu navodno odvijale prilično mutne radnje vezane za osobe osumnjičene za povezanost sa radikalnim islamom.
Amerikanci su odlučno odbacili optužbe, a posete predstavnika međunarodnih humanitarnih organizacija su u međuvremenu dramatično proređene. U maju 2001. godine, iz Bondstila je pobegao Fljorim Ejupi, osumnjičen da je postavio bombu koja je eksplodirala ispod autobusa "Niš-ekspresa" kod Podujeva i ubila 11, a ranila 40 putnika, Srba.
Ejupi je bio uhapšen pošto je iza panja, nedaleko od mesta eksplozije, pronađen opušak sa kojeg je izolovan njegov DNK. Oslobođen je kasnije zbog nedostatka dokaza.
Iz Bondstila je u Nemačku tajno prebačen i Ramuš Haradinaj kada je ranjen u obračunu sa rivalskim klanom Musaj, a američki policajci su, tom prilikom, sa mesta okršaja odneli sav dokazni materijal.
„Kamp Bondstil“ je najveća američka vojna baza izgrađena posle Vijetnamskog rata bilo gde na svetu, i, po nekim parametrima, najveća američka baza u Evropi. Uživa eksteritorijalnost i potčinjava se samo Pentagonu.
Na raskrsnici dva sveta
Potreba za takvom lokacijom se pojavila odmah posle raspada SSSR-a. Ruski vojni stručnjaci smatraju da ona može da se upotrebi za razmeštanje svake vrste oružja, uključujući i elemente PRO.
Baza „Bondstil“ u okviru vojnopolitičke strategije SAD u jugoistočnoj Evropi nalazi se u centru vojne i teritorijalne „osovine“ koja se proteže od Italije prema Turskoj. Upravo ta baza omogućava SAD da kontrolišu vode Sredozemnog i Crnog mora, kao i puteve ka Bliskom Istoku, Severnoj Africi i Kavkazu, a takođe trase postojećih i budućih cevovoda iz regiona Kaspijskog jezera i Centralne Azije. Radi se, konkretno, o projektu naftovoda Burgas-Skoplje-Vlora, za koji je ministar energetike SAD Bil Ričardson još 1999. rekao da je važan za „energetsku bezbednost Amerike“.
Uz to, ukoliko bi na jugoistočnom krilu NATO izbio neki veći regionalni oružani konflikt, upravo bi kamp Bondstil bio glavna baza za organizovanje i izvođenje operacija američke armije. Pored toga, jedinicama armije SAD stacioniranim u ovom kompleksu mogu da pruže podršku aerodromi u Tirani, Draču, Prištini, Bolonji, Skoplju i Tuzli. Prema nepotvrđenim informacijama, baza „Bondstil“ od samog otvaranja ima i zadatak da sprovodi tajne operacije koje ne mogu da kontrolišu ni UN, ni evropske i evroatlantske organizacije, uključujući NATO. To omogućava činjenica da se Bondstil potčinjava direktno Pentagonu.
Bonus video: