Činjenica je, dodaje on, da je namera da se Srbija natera da prizna realnost na terenu, odnosno, da prizna Kosovo po svaku cenu, pa i po cenu ljudskih života.
EU dala podršku Kurtiju
„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija vodi teške razgovore sa predstavnicima međunarodne zajednice, zbog ugroženosti života Srba na Kosovu i Metohiji ali da je akcenat stavljen na srpske barikade, a da oni koji su zajedno sa NATO gazili teritorijalni integritet Srbije pokušavaju da ga gaze i danas, suprotno Rezoluciji 1244 i svim drugim sporazumima, i da žele sukobe, jer im je važniji teritorijalni integritet Kosova od života Srba. A Beograd želi mirno rešenje,“ navodi naš sagovornik.
Milivojević dodaje da se sve lepo videlo iz saopštenja EU u kome ne samo da se obe strane krive, već se potencira na floskulama kao što su „Republika Kosovo“, „država Kosovo“ čime se jasno stavlja do znanja kako gledaju na Prištinu.
„Samo po sebi, to saopštenje sve govori i ono je samo potvrda onoga što mi već i znamo - da se obe strane tretiraju jednako, što imputira da su u Briselu potpuno svrstani na jednu stranu i to na kosovsku. Takođe, da daju punu podršku i Kurtijevoj politici i njegovom ponašanju u ovom slučaju, jer mi ovde ništa nismo uradili da bi nas krivili,“ kaže Milivojević.
Amerika čeka epilog
Šta više, dodaje on, u EU navode čak i da treba da se suzdržimo od napada na kosovsku policiju čega uopšte nije ni bilo, ali i na taj način daju do znanja da Kosovo tretiraju kao suverenu državu i u tom smislu šalju poruku i Srbiji.
„Oni nastupaju sa te pozicije i tu ne treba ništa novo očekivati. Takođe je zabrinjavajuće što nema nikakve reakcije zasnovane na vrednostima na kojima zapad inače insistira, a to su ugrožavanje ljudskih prava, života, civilizacijskih tekovina jednog naroda, pa i zaštite duhovnosti i verskih osećanja. To nam pokazuje dokle su međunarodni centri moći spremni da idu ka ostvarenju svojih ciljeva gazeći pri tom i sopstvene vrednosti“ kaže on.
Naš sagovornik je uveren da će ovakva reakcija međunarodnih faktora imati sasvim suprotan efekat kod Srba od onoga kome se oni nadaju.
„Ovakav stav će samo produbiti situaciju, jer ovako ponašanje međunarodnih aktera će dodatno pojačati otpor kod Srba,“ uveren je Milivojević.
U prilog tome, dodaje on, treba razumeti i postavljanje novih srpskih barikada u Bošnjačkoj mahali koje su preventiva, jer Priština je rešena da ide dalje na silu. S druge strane i tišina koja povodom ovih dešavanja dolazi iz Amerike, po Milivojeviću ima smisao:
„Amerika ćuti namerno, i prepušta da Evropa deluje i da stvar dovede do usijanja, da bi se ona na kraju pojavila kao arbitar. Ovako se ponaša jer i njoj odgovara da se pozicija Srbije oslabi, da bi je pritisli da prihvati zapadne uslove i da prizna Kosovo,“ uveren je naš sagovornik.
Raščišćavanje za kosovski „Dejton“
Milivojević ističe i da se otvara pitanje gde je granica nedelovanja Kfora s obzirom da je njegova prva nadležnost da štiti mir i stabilnost
„Sad se postavlja pitanje da li je Kfor i dalje u mandatu u kome je obavezan po Rezoluciji 12 44 ili potpuno sada dominira uticaj i metodologija rešavanja pitanja iza koga stoji NATO i zapadni centri moći koji ovo sve hoće da reše na silu bez obzira na sve elemente prava“ primećuje Milivojević.
Zaključak je da ono što je moguće da se desi je i da neke države žele da dođe do oružanog sukoba, kako bi mogli da izvuku Prištinu iz propalih pregovora i nepoštovanja potpisanih međunarodnih sporazuma, jer znaju da bi oružani sukob mogao da dovde u ovoj situaciji priču na novi kolosek. A to bi dovelo do neke moguće međunarodne konferencije koja bi za epilog imala nešto poput Dejtona, čime bi dali kosovskoj nezavisnosti krila.