„U svim ukrajinskim doktrinama su propisane dve stvari: prvo, članstvo u NATO i drugo, korišćenje novih mogućnosti kako bi se povratile izgubljene teritorije. To je mogućnost vojnog napada, upotreba vojne sile, ne samo Ukrajine, već i celokupne Alijanse protiv naše zemlje. Takva pretnja je apsolutno neprihvatljiva i ona će biti zaustavljena na sve moguće i nemoguće načine“, rekao je ruski senator.
On je podvukao da je situacija u Ukrajini u kontekstu širenja NATO-a nosi sa sobom mnogo više pretnji nego što je članstvo Finske i Švedske u Severnoatlantsku alijansu.
„Priznajem da su te brzoplete, emocionalne odluke Finske i Švedske za nas bile neočekivane i neprijatne. To nije najbolji razvoj događaja, ali to što se događa u tim zemljama se nikako ne može uporediti sa dešavanjima u Ukrajini. Ni Finska, ni Švedska, ni pre toga Norveška, sa kojom smo mi, kao sa zemljom NATO-a, imali kopnenu granicu još od vremena SSSR-a, ne dovode u pitanje teritorijalni integritet Rusije. Međutim, Ukrajina ga dovodi u pitanje, jer se ona ne slaže sa promenom statusa četiri nova subjekta, a još manje se slaže sa promenom statusa Krima i Sevastopolja“, zaključio je Kosačov.
Finska i Švedska su nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini 18. maja generalnom sekretaru NATO-a predale zahteve za stupanje u tu alijansu. Do sada te zahteve nisu ratifikovale samo dve od 30 zemalja NATO-a – Mađarska i Turska.