Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu podseća da je Orban već godinama u ozbiljnom sukobu sa evropskim institucijama i da je to posebno očigledno u odnosu prema Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu sa kojima se ne slaže po nizu pitanja, koje briselska birokratija smatra fundamentalnim.
Reč je o pitanjima migracija, LGBT prava i sličnim po kojima je poslednjih godina bilo dosta tenzija između Orbana i administracije EU.
Sprdnja sa dvoličnim Evropskim parlamentom
Orbanov zahtev za raspuštanjem Evropskog parlamenta mogao bi se nazvati nekom vrstom sprdnje sa tom institucijom s obzirom da je iz parlamenta dobijao veoma ozbiljne kritike i razne opstrukcije pogotovo po pitanju vladavine prava i borbe protiv korupcije, smatra Mitić.
„On je u najnovijem slučaju 'Katar gejta', odnosno korupcije potpredsednice Evropskog parlamenta, želeo da praktično pokaže koliko je dvoličan Evropski parlament. Naravno, za nas u Srbiji koji praktično već dvadesetak godina suočavamo sa tim licemerjem i dvoličnošću Evropskog parlamenta to nije ništa novo, međutim, činjenica je da je potpuno druga situacija kad jedna članica EU, koliko god ona bila atipična, vrlo ozbiljno kritikuje ne samo taj slučaj, već i apeluje na ukidanje Evropskog parlamenta“.
Prema Mitiću, Orban praktično apeluje na rekonfiguraciju Evropskog parlamenta kako bi ta institucija bila reprezentativnija u odnosu na to kako on zamišlja EU – ne kao federalnu Evropu već kao asocijaciju suverenih država u kojoj bi države članice trebalo da imaju mnogo značajniji udeo odlučivanja u odnosu na evroparlamentarce.
Osveta Brisela – nastavak opstrukcije Mađarske
Kad je reč o blokadi 22 milijarde evra namenjenih Mađarskoj, Mitić ističe da je većina u Evropskom parlamentu izuzetno negativno nastrojena prema Orbanu i da će nastaviti da opstruira Mađarsku blokadom fondova i na druge načine. A to nije ništa novo jer se sa tim Orban i Mađarska suočavaju već dugi niz godina.
Za inicijativu za raspuštanjem Evropskog parlamenta Orban bi mogao da računa na podršku određenih partija ali i država koje se zalažu za suverenistički pristup EU.
„Očigledno je da će Orban moći da dobije određenu podršku i u Poljskoj, dobiće podršku i u čitavom nizu zemalja od partija koje su suverenističke, pre svega francuskih i austrijskih, tako da će imati određenu podršku. Međutim, ne verujem da u ovom trenutku ta njegova inicijativa može na bilo koji način da bude konkretizovana i da će imati većinu za promenu statusa Evropskog parlamenta“, zaključio je Mitić.