Tražimo da međunarodna misija obavi svoju misiju, a ono što pojedini ministri spoljnih poslova i ambasadori, prvenstveno Nemačke, pričaju ovih dana su besmislice i gluposti. Kažu, podseća naš sagovornik, da naše snage bezbednosti ne mogu da se vrate na Kosmet.
„Samo treba da pročitaju šta piše u Rezoluciji 1244 pa da shvate da Srbija na to ima pravo“, rekao je Odalović.
To je, prema njegovom mišljenju, nešto što bi trebalo da se uradi u saglasnosti sa komandantom Kfora, a ne sa bilo kojim ministrom spoljnih poslova.
Odalović tvrdi da je Rezolucija 1244 živa sve dok se u SB UN ne donese drugačiju odluku što, kako ocenjuje, ne odgovara onim centrima koji su najodgovorniji za stanje na prostoru Kosova i Metohije.
„Od 1999. Srbija nije uradila ništa što bi ugrozilo nesrpsko stanovništvo na KiM, a sa druge strane, upravo Srbi su bili izloženi napadima i pogromu. U punom mandatu međunarodne misije, kada je došlo 50 hiljada na prostor Kosmeta desio se prvi pogrom. Oni su pred njihovim očima proterali više od 250 hiljada Srba. Upravo su nemački vojnici pobegli iz Prizrena 2004. godine kako bi rulja nesmetano zapalila srpske manastire i zatirala sve što je srpsko,“ podseća naš sagovornik.
Postoji častan „izlaz“ za Kfor
On naglašava da je 2008. u prisustvu tih istih mirovnjaka, teritorija pod međunarodnom upravom samoproglašena za državu. Njihove nečasne namere, dodaje Odalović, su samo kontinuirano potvrđivane. To što sada imaju više od tri hiljade vojnika nam ništa ne govori, jer oni ne preduzimaju mere da spreče nemile scene. Oni su dozvolili da specijalne jedinice ROSU uđu, da se rasporede i naprave baze i da su sada one te koje suštinski odlučuju o zatvaranju administrativnih prelaza, koji kontrolišu, hapse i prete Srbima.
„Najopasnija stvar koja sada može da se desi, sa nesagledivim posledicama je ako dođe do sukoba Srba i Albanaca. To su ozbiljni problemi. Kfor verovatno ovih dana zato i veća, ne pišu i ne odgovaraju, ali mi ne treba da verujemo da će poslati pozitivan odgovor. Za njih bi častan izlaz bio da navedu da ne mogu da dozvole povratak bezbednosnih snaga Srbije, jer imaju dovoljno kapaciteta i snage da garantuju bezbednost na Kosovu i Metohiji,“ kaže Odalović.
Na ivici ozbiljne eskalacije
Ovo su, prema njegovim rečima, dani puni tenzija i na ivici smo ozbiljne eskalacije. Zbog toga on rešenje situacije vidi u sledećem scenariju - Kfor bi trebalo da preuzme kontrolu i da pruži punu garanciju bezbednosti, a istovremeno da se počne formiranje Zajednice srpskih opština, da se Srbi pozovu da se vrate u kosovske institucije i da se uklone barikade zbog slobodnog protoka ljudi i robe.
„Trenutno imamo apsurd – barikade Srba prema južnom delu Kosovske Mitrovice i „barikade“ Albanaca na administrativnim prelazima prema središnjem delu Republike Srbije, i to su potencijalno ozbiljna žarišta. Put bi morao da nametne neko veliki, a mislim da su to trenutno Sjedinjene Države kako bismo se polako vratili dijalogu. U vremenu koje dolazi možemo da razgovaramo o raznim drugim modalitetima, primera radi, možda će se pokazati da ZSO nije dobro rešenje ni za Srbe. Moraće se naći mehanizmi da i jedni i drugi funkcionišu na tom prostoru,“ rekao je Odalović.
Zašto su međunarodna zajednica i UN dozvolili pogrome?
S druge strane, naš sagovornik ne daje mnogo vremena međunarodnoj zajednici da reši ovaj problem, jer je, kako kaže, situacija eskalirala, svedoci smo tenzija koje vreme ne može da izleči već samo može da ga usložni.
„Biće sve više nervoze na obe ili sve tri strane. Podsećam da je američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar u Prištini rekao da barikade treba ukloniti, a onda je došao u Beograd i promenio retoriku. Kada im odgovara, oni suštinu zamene formom i toga smo se nagledali. Sve su to načini da se napravi prevara kao što je Merkelova rekla šta je bio smisao i cilj Minskih sporazuma. Mene to dovodi u razmišljanje zašto su međunarodna zajednica i UN dozvolili pogrome, a imaju mandat da to spreče. Plus, podržali su stvaranje vojske takozvanog Kosova i naoružavanje. To znači da ni oni nisu ušli sa časnim namerama, a to što mi jesmo i što verujemo u međunarodno pravo, to je naš greh iz njihovog ugla,“ smatra Odalović.