Prema njegovim rečima, tržište Kine i Indije je mnogo veće, tako da teško da Rusija te pretnje ozbiljno shvata.
„Šta radi Evropska unija? EU navodi da vidi da potražnja za naftom raste u celom svetu. Međutim, oni su odlučili da je kupuju jeftinije. To je slično tome kao kada biste vi došli u prodavnicu, keks košta dva leva, a vi kažete da ćete ga platiti samo jedan lev, i da nećete dati ni kopejku više“, rekao je on.
Naglasio je da je rezultat jedan – Bugarima se smeju i govore da su poludeli.
Durankevič poručuje Americi da gleda svoja posla i da nabavljaju naftu odakle god žele. Mogu da je kupuju u Kataru, a mogu da je dovezu i sa Marsa, naglašava on i dodaje da Bugarska neće sarađivati sa SAD-om.
Bugarski ekonomista je zaključio da će konačan rezultat biti da će Evropska unija od Rusije dobiti snažan šamar.
Naftne sankcije Zapada su stupile na snagu 5. decembra: Evropska unija prestala je da uvozi rusku naftu koja se transportuje morem, a zemlje G7, Australija i Evropska unija nametnule su ograničenje cene za naftu koja se transportuje morem na 60 dolara po barelu.
Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak je, komentarišući ove odluke, primetio da Rusija neće prihvatiti gornju granicu cena nafte, čak i ako bude morala da smanji proizvodnju. On je dodao da su takva ograničenja mešanje u tržišne instrumente, Rusija je spremna da radi samo sa onim potrošačima koji će raditi po tržišnim uslovima.