„Koliko god se evropski lideri zaklinjali da se nakon okončanja ukrajinske krize neće vratiti uobičajenom poretku stvari, neizbežne geografske i tržišne realnosti mogu razuveriti čak i najodlučnije političare“, piše on.
Kolumnista navodi kao primer reči nemačkog političara iz pokrajine Saksonije Mihaela Krečmera, koji je prošlog meseca izjavio da su izjave da se zauvek odustane od ruskog gasa istorijski neuke i geopolitički netačne.
Blas pojašnjava da trenutno Berlin plaća za uvoz gasa 140 evra za megavat-čas, što je oko sedam puta više od proseka iz perioda 2010-2020. godine.
„U slučaju da EU želi da očuva konkurentnost u sferi hemijske, prehrambene i teške industrije, njoj je onda potreban jeftin gas, a za Evropu nema jeftinijeg gasa od ruskog“, naveo je ekspert.
Ranije je izvršni direktor Međunarodne energetske agencije Fatih Birol izjavio da će Evropska unija morati da plati dodatnih 100 milijardi evra 2023. godine, kako bi obezbedila energetsku bezbednost sledeće zime za zemlje koje sad nemaju ruski gas. Pritom, agencija smatra, da Rusija neće moći da nađe kupce za količine koje su potrebne Evropi, a koje organizacija procenjuje na 2,5 miliona barela dnevno.