Direktno u glavu gađao je i pogodio legendarni Italijan Don Fabio Kapelo, čovek koji je vodio Real Madrid, Romu, Juventus, Milan, Englesku i Rusiju.
„Tiki-taka“ fudbal koji je baziran na kratkim dodavanjima i brzoj razmeni lopte na malom prostoru označila je zlatnu eru španskog nacionalnog tima koji je u periodu od 2008. do 2012. godine osvojio tri vezane velike titule – dva evropska prvenstva i svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine.
Johan Krojf je pomenuti stil igre usadio Barseloni u DNK početkom 90-ih godina i to je postala odlika katalonskog kluba koju je usavršio Pep Gvardiola, a recept je preuzela i Španija.
I dugo je tim stilom igre „davila“ protivnika kao „zmija žabu“ (imali su 1.041 pas), ali se ispostavilo na Mundijalu u Kataru da je tiki-taki odzvonilo i da ona više ne prolazi u modernom fudbalu.
Totalni fudbal i brza tranzicija, s modernim i savremenim bekovima-krilima, je odlika savremenog fudbala koji donosi (garantuje) uspeh.
Videlo se u dvoboju sa Marokom koji je i posle 120 minuta igre završen bez pobednika i bez golova, da je vreme pregazilo tiki-taku.
Uzalud su Gavi, Pedri, Buskets i ostali španski reprezentativci držali loptu u svom posedu 77 odsto protiv Maroka, kada nisu znali šta tačno sa njom žele da urade.
Nisu imali jasnu ideju kako da priđu do gola koji je brani maestralni golman Sevilje Bunu. Samo jedan od 13 pokušaja išao je u okvir gola, što dovoljno ukazuje na nemoć i to da je tiki-taka prevaziđena.
Ni „lažna devetka“ više ne pali i ne prolazi. Igrali su Španci sa Feranom Toresom kao desnim krilnim napadačem, Dani Olmo je bio s druge strane, a Marku Asensiju je „prišiven epitet tog lutajućeg napadača.
Nije se proslavio, što potvrđuje izmena za kojom je posegnuo, sada već bivši selektor „crvene furije“ Luis Enrike, koji ga je izveo iz igre u 63. minutu, ubacivši Alvara Moratu.
Ni on nije uspeo da promeni tok dešavanja na terenu, bilo je prekasno jer je nula bila zagarantovana, a onda je presudila penal-lutrija u kojoj je više sreće i znanja imao Maroko (3:0).
Ali, „premotajmo film“ na prethodni meč koji su Španci izgubili od Japana posle preokreta (2:1, 0:1). U jednom trenutku je posed lopte u korist Gavija, Pedrija i ekipe bio 94-6% i opet im to ništa nije donelo. Opet su uspeli da izgube.
Na kraju je meč završen odnosom 82-18%, dok su udarci Španije ka golu „samuraja“ bili na koti 14, od kojih je pet išlo u okvir. I ni to nije donelo ništa osim poraza rezultatom 2:1.
Za nekog možda impresivnih i impozantnih 1.070 dodavanja imala je Španija, ali bez konkretne ideje kako ugroziti gol rivala, što joj se na kraju obilo o glavu.
„Nema više tiki-take, nema više 'lažne devetke'. Španija je to pokazala. To je formula koja može da prođe u određenim situacijama i nekim mečevima, ali ne kao sistem. Prisustvo centralnog napadača je ključno“, rekao je Fabio Kapelo.
Ubrzo je legendarni italijanski stručnjak dodatno pojasnio zbog čega je vreme pregazilo tiki-taku.
„Kada posed lopte ne prati brzina, igra postaje neproduktivna. Fudbal i stil Pepa Gvardiole su evoluirali za deset godina, a ne treba zaboraviti da je Barselona tada imala Lionela Mesija i Andreasa Inijestu, Ćavija u najboljim godinama“, zaključio je Don Fabio.
Živimo u vremenu u kojem munjevita kontra i tranzicija, koju možda najbolje trenutno demonstriraju selekcije Francuske sa Mbapeom i Dembeleom, odnosno Holandija sa ving-bekovima (Dumfrisom i Blindom) razbija sve odbrane i donosi rezultat, a to je ono što se u sportu i fudbalu traži - gol i pobeda!