Prema studiji objavljenoj u uglednom časopisu „Sajens“ novi spoj malog molekula koji reguliše aktiviranje serotonergičkih neurona ima brzodelujuće antidepresivno dejstvo. Rezultati utiru put za razvoj nove klase tretmana za veliki depresivni poremećaj (VDP) i druge poremećaje raspoloženja koje je teško lečiti. VDP je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja, koji pogađa stotine miliona ljudi širom sveta.
Prema Evrostatu, u 2019. godini su po stopi hronične depresije među zemljama Evropske unije prednjačili Portugal (12,2 odsto), Švedska (11,7 odsto) i Nemačka i Hrvatska (obe po 11,6 odsto).
Zanimljivo je da nordijske zemlje troše više antidepresiva od evropskog proseka i da je po potrošnji antidepresiva u Evropi predvodnik Island, koji je više puta proglašavan jednom od najsrećnijih zemalja sveta. To se delom može pripisati zimskim depresijama koje su prisutnije u severnim krajevima, a delom zdravstvenim sistemima i politikama.
Danas se najviše koriste lekovi iz grupe SSRI
Većina današnjih antidepresiva ciljano deluje na transporter neurotransmitera serotonina (SERT).
Najpopularniji antidepresivi spadaju u grupu takozvanih selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI). Iako nisu tako delotvorni kao elektrošokovi ili neki stariji antidepresivi, koji su takođe delovali i na neurotransmiter dopamin, a ne samo serotonin, oni su danas najčešći izbor jer imaju značajno najmanje neželjenih nuspojava. Reč „selektivni“ odnosi se na činjenicu da selektivno deluju samo na serotonin. Razvijeni su na osnovu ideje da bi depresija mogla biti posledica hemijske neravnoteže u mozgu, odnosno da je manjak neurotransmitera serotonina, koji se popularno naziva i hormonom sreće, povezan s depresijom.
Serotonin je moždani glasnik (neurotransmiter) koji prenosi signale između nervnih ćelija u mozgu i smatra se da je uključen u regulaciju mnogih funkcija, zbog čega, između ostalog, utiče na emocije, raspoloženje, pamćenje i san.
Brojne studije pokazale su da SSRI deluju na mnoge bolesnike (na oko 30%, a u 67% slučajeva deluje barem neki antidepresiv), mada ne na sve.
Kako funkcioniše serotonin?
Za razumevanje novog otkrića dobro je razumeti kako deluju lekovi iz grupe SSRI. Nervne ćelije u mozgu komuniciraju preko sinapsi, mesta na kojima se pojedinačni neuroni dodiruju i komuniciraju. U tom procesu presinaptički neuron, onaj koji šalje signal, izlučuje serotonin u sinapsu. Serotonin putuje kroz sinapsu i konačno se veže za receptore postsinaptičkog neurona, onog koji prima signal. Na taj način signal je prenesen s jednog neurona na drugi u nizu neurona u mozgu.
Kako bi omogućilo živcu da se oporavi i primi sledeću poruku, telo ima pametno rešenje. Ono ima mehanizam kojim uklanja neurotransmitere iz receptora, reciklira ih i dopušta im da se vrate u izvorni živac (to se naziva preuzimanje) kako bi se mogli ponovo koristiti u prenošenju poruka. Time se završava proces komunikacije između presinaptičkog i postsinaptičkog neurona.
Kako funkcionišu antidepresivi SSRI
Antidepresiv SSRI, kada ga popijemo, prelazi krvno-moždanu barijeru u mozgu i dolazi do sinapsi gde se veže za ćelijske pumpe presinaptičkog neurona koje bi trebalo da se recikliraju, odnosno reapsorbuju serotonine koji su obavili svoju funkciju. Na taj način SSRI blokira reapsorpciju, odnosno ponovno skladištenje serotonina. Zbog toga dolazi do povećanja koncentracije serotonina u sinapsama čime se povećava njihovo delovanje na sinaptičke receptore postsinaptičkih neurona. Konačno, na taj način se pojačava signal koji se prenosi među neuronima, što pak pozitivno deluje na raspoloženje.
Posao transportera serotonina (SERT) u ovom procesu jeste da upije višak serotonina nakon što ga neuron ispljune prema sledećoj nervnoj ćeliji u nizu. Smatra se da kod nekih ljudi SERT možda radi prebrzo i da stoga može da prikupi sav serotonin pre nego što sledeća ćelija čuje signal. Pojednostavljeno rečeno, njihove nervne ćelije šapuću umesto da razgovaraju naglas.
SSRI usporavaju prikupljanje serotonina putem transportera kao što je SERT i proces vraćanja serotonina na kraj neurona iz kojeg dolaze. Kako je već rečeno, oni to rade tako što blokiraju ćelijske pumpe presinaptičkog neurona koje imaju funkciju da ih „usisaju“.
Smatra se da to znači da serotonin duže ostaje u prostoru između ćelija, što povećava šanse da će druga ćelija primiti poruku, čime će, slikovito rečeno, šapat ponovo postati govor.
Ali ovo tumačenje nije konačno jer bi antidepresivi u tom slučaju trebalo da deluju odmah nakon što se popiju, a njihov učinak počinje da se oseća tek nakon više nedelja.
Zašto se traže novi antidepresivi
Činjenica da je antidepresivima potrebno oko četiri nedelje da bi dejstvo započelo, jedan je od ključnih razloga potrage za novim klasama antidepresiva. Takođe, SSRI u retkim slučajevima mogu da imaju ozbiljne nuspojave, uključujući samoubilačke misli, a samo deo pacijenata oporavlja se posle lečenja.
Zbog toga je poslednjih godina rastao interes za ketamin, najviše zahvaljujući njegovim brzim antidepresivnim i antisuicidalnim svojstvima kod pacijenata s depresijom otpornom na lekove. No njegov potencijal da izazove zavisnost, kao i opasnost da deluje kao pokretač šizofrenije, izazvao je zabrinutost.
Zbog svega navedenog postoji potreba za novim, brzodelujućim antidepresivima i spojevima bez ozbiljnih nedostataka.
Šta je otkrio kineski tim
U novom istraživanju Nan Sun i njegovi kolege predstavili su jedno takvo rešenje. Smislili su antidepresiv koji deluje tako da ometa interakciju između SERT-a i neuronske sinteze azotovog oksida (nNOS).
Autori su otkrili da odvajanje SERT-a od nNOS u mozgovima miševa smanjuje međućelijski serotonin u području mozga koje se naziva dorzalno rafe jezgro. To je pojačivač aktivnosti serotonergičkih neurona u ovom području i dramatični pojačivač otpuštanja serotonina u medijalni prefrontalni korteks. Prema nalazima studije, to je rezultiralo brzim antidepresivnim dejstvom u mišjem modelu velikog depresivnog poremećaja.
„Otkrili smo spoj malog molekula, ZZL-7, koji je izazvao antidepresivni učinak dva sata nakon tretmana bez neželjenih nuspojava. Ovaj spoj ili analogni reagensi mogli bi da posluže kao novi, brzodelujući tretmani za veliki depresivni poremećaj“, pišu autori u studiji.
Naravno, biće potrebno da se pričeka da ovaj novi pristup prođe klinička ispitivanja kako bi se delotvornost i bezbednost potvrdile na ljudima. Ali, otkriće novog mehanizma obećava, preneo je „Indeks“.