EKONOMIJA

Kriza pogodila srpsku građevinu: Pad 10 odsto, država sprema mere

Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, rekao je večeras nakon učešća na „Regionalnoj luk-ap eko konferenciji“ na Kopaoniku da će do kraja godine pad građevinske industrije biti 10 procenata, što je posledica uticaja krize na privatni sektor, ali da će država doneti mere za oporavak sive grane privrede.
Sputnik
„Građevinarstvo u domaćem BDP-u učestvuje ove godine u prva tri kvartala sa 5,21 odsto, u prva dva kavatala je kreiralo 1,4 milijarde evra i to je bolji rezultat od svih ostalih zemalja Balkana, jer je Albanija koja je bila iza nas imala 830 miliona evra prihoda“, rekao je Vesić za Tanjug.
Naveo je da je pad domaćeg građevinarstva u trećem kvartalu ove godine iznosio 12,4 odsto, ali da je takvo kretanje karakteristično i za velike zemlje EU, što je uticaj krize, pre svega na privatni sektor građevinske industrije.

„Mi imamo isti nivo investicija državnih projakata, ali se privatno građevinarstvo teže odlučivalo na investicije, jer niko ne zna šta će se dešavati sa evrom i da li će biti dovoljno energenata“, objasnio je Vesić.

Dodao je da je u poslednjih pet godina vrednost radova u građevinarstvu podignuta sa 2,5 milijardi evra 2017. na više od pet miliajrdi 2021. godine, a da se do kraja ove godine očekuje ukupan pad od oko 10 odsto.
„Ali ćemo i sa tim padom imati veću vrednost radova ove godine nego prethodnih, nego je 2021. bila ekstremno dobra i zato je taj pad toliki kada se meri ove u odnosu na prethodnu godinu“, objasnio je Vesić.
On je istakao da je srpski premijer Ana Brnabić već zakazala sastanke sa nadležnim institucijama i Privrednom komorom kako bi se razmotrile mere koje mogu da obezbede nastavak snažnog tempa razvoja građevinarstva.
„Za nas je građevinska industrija izuzetno važna, zato što dosta utiče na naš BDP i kreira relativno visoke plate, jer je prosečna plata 2021. godine iznosila više od 64.000 dinara“, naveo je Vesić.
On je skrenuo pažnju na to da je cena nekretnina u Beogradu mnogo viša nego u drugim prestonicama susednih zemalja, jer je prosečna vrednost kvadrata u Beogradu sredinom godine bila 2.232 evra, dok je u Sarajevu bila 1.838 evra, u Skoplju 1.700 evra, u Podgorici 1.462, a u Tirani 1.143 evra.
„Rast cena kvadrata u prvom polugodištu 2022. u odnosi na 2021. je bio 11,7 odsto, što samo govori o tome da raste potražnja, što znači da uz dobre mere možemo ponovo da dođemo u situaciju da imamo veću izgradnju i ja očekujem da se to dogodi kako se kriza u Evropi bude smirivala, jer ona ne može da traje doveka“, rekao je Vesić.
EKONOMIJA
Novi rast kamata: Kako će se menjati rate stambenih kredita
Komentar