S druge strane, Kiril Koktiš, član ruskog Saveta Udruženja političkih eksperata i konsultanata i vanredni profesor Katedre za političku teoriju MGIMO, postavlja retoričko pitanje – kakve uopšte garancije EU može dati?!
„Ispada da je Evropska unija spremna da pruži garancije, ali EU nema vojnu moć. Vojnu silu ima NATO. Čak i političke garancije koje je davala EU više puta su prekršene, pa se sada postavlja pitanje - kakve garancije može dati Borelj? Ispostavlja se, nikakve. Ništa ne može dati, osim praznih reči“.
Koktiš navodi da „Borelj ne donosi odluke“ i da je evropski šef diplomatije odavno pokazao svoju nekompetentnost, rekavši da situaciju u Ukrajini treba rešavati na bojnom polju, a ne pregovorima.
„I danas, kada govori o pregovorima, Borelj pokušava da izvuče relativno povoljan ‘status kvo’ za Ukrajinu kako bi dobio na vremenu za vojni predah i kako bi se, recimo, Ukrajina dodatno naoružala, da bi se popunio broj trupa i tako dalje. S tim u vezi, njega ne treba shvatati ozbiljno. On iznosi svoje želje i govori svoje viđenje, ali u stvarnosti za donošenje odluka to nije od posebne važnosti“, smatra ekspert.
Ukrajina traži međunarodne bezbednosne garancije, ali ne odustaje od težnje članstva u NATO-u
© NATO
Zapad urušava evropsku bezbednosnu arhitekturu
Andrej Kortunov, generalni dirketor Ruskog saveta za međunarodne poslove, podseća da su se pre nekoliko meseci u Istanbulu vodili pregovori između ruske i ukrajinske strane s ciljem zaustavljanja borbenih dejstava i rada na postizanju mirovnog sporazuma između dve strane, ali ti pregovori nisu dali rezultata.
„Boreljova pozicija je jasna - ako bi rekao da je, pre svega, potrebno dati garancije Rusiji, to bi se doživelo kao ustupak Moskvi, Kremlju, Vladimiru Putinu. Stoga je prirodno da pitanje garancija Ukrajini sada ostaje centralno pitanje za Zapad... Poslednju varijantu sistema garancija predložila je tzv. Ermakova grupa. O učešću Rusije u tome nije bilo pomena, a za Ukrajinu je predviđeno stvaranje takve strukture koja se uslovno može nazvati ‘mini NATO’“.
Kortunov aludira na nacrt bezbednosnih garancija za Ukrajinu koji je objavio Kijev, a koji su predstavili šef kabineta predsednika Ukrajine Andrej Ermak i bivši generalni sekretar NATO-a Anders fon Rasmusen. U tom dokumentu se ne pominje Rusija kao garant bezbednosti, već niz zapadnih zemalja, poput SAD, Velike Britanije, Kanade, Poljske, Nemačke, Francuske, zemalja Severne Evrope i baltičke zemlje, zemalja Centralne i Istočne Evrope i niz drugih.
Dokument predviđa vojne vežbe u Ukrajini i obuku ukrajinskih Oružanih snaga po standardima NATO-a, kao i angažovanje stranih instruktora i savetnika.
U nacrtu dokumenta stoji da će zemlje koje potpišu ukrajinske bezbednosne garancije biti dužne da pruže Ukrajini vojnu pomoć u slučaju agresije protiv nje, a istovremeno se ističe i da te bezbednosne garancije ne zamenjuju težnju Ukrajine da se pridruži NATO-u.
To je jedan od koraka na putu ka NATO, dodao je Kortunov.
„Teško je reći koliko su te ideje izvodljive, jer ovde problem nije samo u poziciji Rusije, već i poziciji vodećih zemalja Zapada, budući da je teško da su i one spremne da daju takve garancije Ukrajini, barem dok se aktuelni sukob ne završi. Dakle, pitanje garancija ostaje otvoreno. Iznose se različita gledišta...“.
Govoreći o poziciji Rusije, Koktiš ističe da stav Moskve ostaje isti - demilitarizacija, denacifikacija i vanblokovski status Ukrajine, dok Kortunov podseća da je Rusija još krajem prošle godine objavila nacrte sporazuma sa SAD i sporazuma sa NATO-om o bezbednosnim garancijama. Moskva je, između ostalog, zahtevala pravne garancije da se NATO neće širiti dalje na Istok, da Ukrajina neće postati članica NATO bloka i da neće postavljati vojne baze u postsovjetskim zemljama, kao i da neće raspoređivati udarno NATO naoružanje u blizini ruskih granica. U dokumentu se pominjalo i povlačenje snaga Alijanse u Istočnoj Evropi na pozicije od 1997. godine, ali je Zapad sve to ignorisao, što je dovelo do urušavanja bezbednosne arhitekture u Evropi.
EU gura Ukrajinu u rat do poslednjeg Ukrajinca
Boreljovu izjavu „da što više razaranja pretrpi Ukrajina, to ima veće šanse da uđe u EU“ Koktiš tumači kao „guranje Ukrajine u sve dublji rati to do poslednjeg Ukrajinca“.
„Kao što rekoh, to je tako kada činovnik ni za šta ne odgovara. U tom pogledu on ima veoma ograničena ovlašćenja. Nema smisla tretirati njegove reči kao reči zvaničnika koji je predstavlja ili bi trebalo da predstavlja evropsku diplomatiju, jer ne postoji evropska diplomatija kao takva. Ona je danas diskreditovana, a diskreditovanana je od strane istog tog Borelja. Prema tome, njegove reči nemaju nikakvu težinu. Generalno, takve izjave bi trebalo da stimulišu Ukrajinu, ali ne i da regulišu situaciju u toj zemlji. Odnosno, to se može oceniti kao dalje paljenje požara u Ukrajini, ali ništa više od toga“, kaže ekspert.
S druge strane, Kortunov kaže da je „sve moguće, pa i članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji“, ali to će zahtevati višegodišnje napore, kako od strane EU, tako i Ukrajine.
„Ako govorimo o konkretnim datumima za ulazak u EU, preuranjeno je o tome govoriti. Jasno je da dok postoji vojni sukob, to pitanje se mora odložiti... Dakle, ako postoji politička volja, ovo je moguće, ali EU danas postoje različita gledišta u pogledu članstva Ukrajine. Osim toga, prirodno je da će neka vrsta forsiranja ulaska Ukrajine u EU izazvati nezadovoljstvo u onim zemljama koje odavno stoje u redu za ulazak u EU...“, kaže Kortunov.