Zašto je sve veća gužva ispred beogradskih pekara kad padne mrak

„Od akcije - "dva za jedan" - korist imaju svi, a mi skoro da ne bacamo hranu, a to je i greh“, priča za Sputnjik vlasnik pekare.

Osamdesettrogorogodišnji penzioner Ljuba Popović stigao na red:

"Došao sam da pitam da li ima onoga što kupujem, pa da dođem u osam sati. Pazarim sendviče, to uzimam za večeru, a od ostalih stvari kupujem uglavnom peciva sa slaninom, isplati se", predstavlja nam svoj izbor čika Ljuba.

Redovna je mušterija, a sad je došao malo ranije, pre osam, da isplanira večeru.

Sve je više onih koji kod svraćaju u večernjim časovima. Nenad Ćosović, vlasnik pekare nije se dvoumio da li će da uvede popust. Priznaje da su se uslovi poslovanja u poslednje vreme promenili, kriza je sve osetnija, kupovna moć opada, a malim pekarskim radnjama je teško da opstanu pored lanaca pekara, čije radnje niču na svakom koraku.

"Sve je teže, posebno zbog poskupljenja sirovina. Sve je poskupelo i to više puta, drastično, počev od brašna, pa nadalje… Nekako se snalazimo", veli Ćosović.

Njegove mušterije su zadovoljne. Studentkinja Jovana se seća da je i kod srednje škole imala pekaru koja je nudila istu pogodnost, a sada jeftinije pazari posle predavanja.

"Akcija je super. Mislim da je lepo da se ne baca višak hrane, sigurno bi to bacili kad se ne proda do kraja smene, ovako se zapravo pospešuje da se sve kupi. S druge strane, ljudi koji su socijalno ugroženi mogu sebi hranu da priušte kasnije u toku dana, da recimo kupe dva hleba, umesto jedan. To je super".

Penzioner Ljuba Popović ima vremena da obiđe i druge pekare u centru grada, dodaje da većina primenjuje ovaj sistem, ali samo ako ne rade neprekidno.

"Evo imate preko puta ovu pekaru koja radi celu noć, a dok je radila do deset i ona je davala popust. Ona gore kod Skadarske koja radi do deset, i ona daje. Tako mušterije uštede, malo tamo, malo vamo i eto, snalazimo se", kaže Popović.

Snežana Ristić u pekari radi punih osam godina. Za Sputnjik kaže da akciju "Dva po ceni jednog", koristi uglavnom komšiluk, ljudi koji znaju, mahom su stariji, penzioneri, mada ima i mlađih.

"Kupuju sve, picu, štap sa slaninom, pancerote, viršle i uvek me pitaju da li je sveže, da li može da stoji za sutra, da li može da se stavi u zamrzivač. Ljudi koji to pitaju, oni uglavnom kupuju na više, veću količinu, a imate mlađih ljudi koji dolaze i uzmu po dve, tri stvarčice, neko ostavlja za ujutro, za doručak".

Ona dodaje da se sve više kupuje uveče, da je praćenje kupovine u pekarskim radnjama odličan reper ekonomskog stanja.

"Pomerilo se dosta u odnosu recimo na prošlu godinu, znalo je da ostane peciva, sada čak i subotom kada nemamo puno posla popodne, ne ostane puno robe. Sve više ljudi dolaze tokom popusta i uzimaju više, veću količinu".

Ćosović nije učio pekarski zanat, ali se dobro snalazi u ovom poslu već osam godina, čak i pomaže glavnom pekaru kada za tim ima potrebe.

Upitan šta je ranije radio sa hlebom i pecivom koje se ne proda, on kaže:

"Uglavnom sam davao nekom ko to koristi za ishranu životinja, ono što se nakupi u par dana. I sada ostane, ali puno manje".

Pravila za prijavljivanje ove pogodnosti, provlačenje popusta od 50 odsto kroz kasu, nema, pa se pekari dovijaju tako što jedan proizvod prodaju, a drugi doniraju, poklanjaju.