U to je uveren stručnjak za energetiku Stevica Deđanski, napominjući za Sputnjik da će i Srbija, ni kriva, ni dužna, unekoliko platiti cenu takve politike EU, jer će sirovu naftu plaćati skuplje.
Šta donosi embargo na rusku naftu
Prema jednom od paketa antiruskih sankcija Evropske unije, čija se primena odnosi i na Srbiju, 5. decembra stupa na snagu zabrana kupovine ruske sirove nafte koja se isporučuje morskim putem. Uz to, EU je ovih dana odlučila i da ograniči cenu ruske nafte na maksimum 60 dolara za barel, čemu su se pridružile i grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) i Australija.
Izuzetak je napravljen prema Bugarskoj koja morskim putem dobija isključivo rusku naftu. Češka, Slovačka i Mađarska, koje se naftovodom „Družba“ snabdevaju ruskom naftom, a nemaju izlaz na more, takođe su izuzete iz odluke.
Naredna faza te mere stupa na snagu 5. februara kada će biti zabranjen i uvoz ruskih naftnih derivata. Sankcije bi, po oceni njihovih kreatora, trebalo da oslabe Rusiju, umanjivši njene prihode od prodaje energenata, Ipak, i zapadni eksperti već ističu da će se zbog naftnog embarga narednih meseci osetiti nestašice, što će dovesti do ponovnog rasta cene nafte te je neizvesno hoće li naftni embargo imati željeni učinak.
Na to upućuje i najnovije saopštenje Organizacije proizvođača i izvoznika nafte, OPEK plus, da neće povećavati proizvodnju nafte, odnosno da će ona i dalje biti smanjena za dva miliona barela dnevno.
Rusija ima tržište za svoju naftu u Kini, Indiji, Turskoj... i neće je prodavati onima koji bi da joj ograniče cenu
© Sputnik / Aleksey Babushkin
/ Stevica Deđanski ovakav potez EU smatra neobjašnjivim i nerezonskim. Niko vam, kako ističe, neće svoj proizvod prodavati ispod tržišne cene ako ima drugo tržište gde robu može da proda, a Rusija tržište za svoju naftu ima u Kini, Indiji, Turskoj...
On podseća da je Rusija odmah na pomen ograničavanja cene njene nafte rekla da , kolika god bila, ona nju neće prodavati onima koji su posegli za tim potezom. Ukazao je i na nedavnu izjavu predsednika Kine Si Đinpinga da ta zemlja razvija strateško partnerstvo sa Rusijom, pogotovo u oblasti energetike.
Samo u interesu SAD
Deđanski smatra da interes za ovaj embargo koji je uvela EU imaju, pre svega, SAD zato što mogu da prodaju svoju naftu. Jedino ko nema nikakav interes od ovakvog embarga i ko će platiti cenu je Evropska unija, nema dilemu naš sagovornik.
„Nemačka predviđanja jesu zastrašujuća i pokazuju da ćemo svi mi koji živimo u Evropi imati veliki problem već od sledeće godine. Ovu zimu će svi nekako pregurati, jer su napunjeni depoi i postoje rezerve. Ali ako se ova politika sankcija nastavi, sledeće godine ćemo svi imati ogroman problem. Nažalost, i mi ćemo imati, iako tome ničim nismo doprineli. Efekat će, kao i za sve do sada, platiti isključivo Evropska unija," smatra on.
I Srbija bi trebalo da ima pravo na izuzeće
Na pitanje kako će se to odraziti na naše domaće tržište, jer je Srbija do sada svu naftu dobijala morskim putem i preko Jadranskog naftovoda, on kaže da ćemo i mi skuplje plaćati naftu.
Rafineriji nafte u Pančevu za preradu odgovara ruska i od nje skuplja iračka nafta pa ćemo i mi platiti cenu politike EU
© NIS
„Mi inače zbog naših prerađivačkih kapaciteta ne možemo da uvozimo drugu naftu sem iračke i ruske, jer one odgovaraju rafineriji na našem prostoru. Vidite da postoje izuzeci za određene zemlje i ako se bude dozvolio bilo kojoj zemlji EU uvoz ruske nafte, ja mislim da i mi imamo pravo da to tražimo. Ako se to ne desi, onda ćemo zahvaljujući politici EU i mi morati da plaćamo veću cenu. Kolika će ta cena biti to je zaista sada teško predvideti. Videćemo efekat ovog embarga i kako će na njega Rusija ekonomski odgovoriti“, kaže on.
Sačekati potez Rusije
Treba, kako precizira, videti kakve će biti njene cene. On napominje da i sada postoje anomalije pa se tako ruska nafta prodaje u Lukoilovim depoima na Siciliji Amerikancima koji je onda prerađuju i prodaju kao svoju. Zato je, kaže, nezahvalno razmatrati situaciju kada se ne vidi rešenje, osim što je evidentno da ćemo, kako upozorava, svi jako mnogo da platimo ovu politiku EU.
Da se Rusija spremala za ovu situaciju nabavivši „flotu u senci“, kupivši 103 tankera, kažu u energetskoj konsultantskoj kompaniji Ristad, a prenosi Fajnenšel tajms. Tako bi zaobišla sitauciju u kojoj je osiguravajućim kompanijama kao što je Lojd iz Londona zabranjeno da osiguravaju tankere koji prevoze rusku naftu, osim ako se ne prodaje po šemi ograničenih cena. Zato će, kako ističu, Rusija koristiti svoju novu flotu za snabdevanje naftom zemalja poput Indije, Kine i Turske, koje su postale veliki kupci ruske nafte.
Stručnjaci podsećaju da Kina ima drugu najveću flotu brodova na svetu i mogla bi sama da osigura svoje brodove, kao i Indija bilo kod kineskih ili ruskih reosiguranja.
Dodatni udar na inflaciju
OPEK plus je odlučio da ne povećava proizvodnju nafte
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Ono što je činjenica jeste da će, po pisanju Dojče velea, zalihe naftnih derivata u Nemačkoj u februaru biti na istorijskom minimumu, što će se odraziti na njihovu nabavku po višim cenama, na skuplju industrijsku proizvodnju i na dodatni rast inflacije.
„Da bi napunili rezerve potrebno je i vreme i mnogo nafte, a kada je nema na tržištu, a ponuda će biti smanjena, moraće da se plati velika cena. To će sigurno uticati na cenu svih mogućih proizvoda i opet dolazimo na ocenu o nelogičnoj politici EU, jer će to uticati na konkurentnost njene privrede. Ispred privrede EU će biti Amerika koja ima jeftiniju naftu i gas i Kina koja ima jeftiniju naftu i gas, i ovo je prosto samoubistvo političkih elita EU koje su tu, očigledno, dovedene da bi brinule o interesima anglosaksonske imperije, a ne o interesima svojih građana“, kritičan je Deđanski.
Do ruske vojne operacije u Ukrajini, Evropa je kupovala gotovo polovinu ruskog izvoza sirove nafte. Nemačka kao najjača evropska privreda je ruskom naftom pokrivala otprilike trećinu svojih potreba, a trenutno više od 14 odsto ukupnih potreba za derivatima pokriva uvozom iz Rusije.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da će, nakon što embargo stupi na snagu, EU morati da nadomesti oko milion barela sirove nafte dnevno, kao i 1,1 milion tona naftnih derivata.
Stručnjak za sirovine u Komercbanci, Karsten Frič očekuje da će cena barela nafte Brent koja je sada nešto iznad 80 dolara, u narednim nedeljama ponovno porasti na 95 dolara.