Nakon što su ambasadori zemalja članica EU postigli dogovor o pregovaračkom mandatu Saveta o uredbi o putovanju bez viza za građane Kosova i veće Evropskog parlamenta dalo zeleno svetlo, tako da EP može dalje da raspravlja o ovom pitanju.
Nagrada ali više podrška
Iako su iz EP rekli da još nemaju informaciju o konkretnom roku kada će o tome raspravljati jer je odluka veća sveža, kao krajnji rok je naveden kraj ove godine, što bi značilo da bi vizna liberalizacija za građane Kosova stupila na snagu prvog dana 2024. godine.
Zoran Anđelković, bivši predsednik Privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije kaže da je davanje vizne liberalizacije Kosovu deo kontinuiteta podrške većine EU zemalja na čelu sa Nemačkom i Kvinte nezavisnom Kosovu, bez obzira šta se u Prištini dešavalo.
„Zašto bi to bilo iznenađenje ako je EK pre samo dva meseca u svom izveštaju označilo Kosovo kao „uspešnu demokratiju“ i pored toga što Priština nije dozvolila Srbima ni održavanje referenduma niti mogućnost glasanja na izborima koje je Beograd raspisao,“ podseća Anđelković.
Kosovo kao razmaženo dete
Slikovito opisujući odnos Kosova i Zapada, Anđelković je Prištinu uporedio sa problematičnim detetom bogatih roditelja koji mu kupuju skup automobil iako stvara probleme, pa čak i nema vozačku dozvolu. Drugim rečima, naš sagovornik kaže da iako nema uslova za dobijanje vizne liberalizacije, Prištini se gleda kroz prste.
„Treba valjda da i Priština pokaže svoj odnos prema sporazumima koji su potpisani u Briselu, jer ne mogu da budu nagrađeni, a da nisu nijedan sporazum ispoštovali,“ napominje Anđelković.
Srđan Perišić, profesor geopolitike, ocenjuje da ovo nije neka specijalna nagrada već nastavak procesa odvajanja Kosova od Srbije.
„To je deo strategije Zapada da korak po korak zaokružuju nezavisnost Kosova i njegovo, siguran sam, pripajanje Albaniji. Davanje vizne liberalizacije Prištini, usmereno je protiv Srbije,“ ocenjuje Perišić.
Poruka i Srbiji
Kako on kaže, to je poruka Beogradu da mora, korak po korak, da prati Evropsku uniju u tom procesu odvajanja Kosova od Srbije.
„Oni su proglasili nezavisnost 2008. godine, a od tada do danas, Kosovo se mic po mic, približavalo potpunoj nezavisnosti i to tako što su zemlje EU u tome učestvovale. Od pravljenja vojske Kosova, u koje su uključene i države EU koje su i članice NATO-a, pa nadalje. A to je samo segment koji u diplomatskom smislu, kroz dodeljivanje i vizne liberalizacije, stavlja još jednu kockicu u proces stvaranja nezavisnog Kosova,“ objašnjava Perišić.
On smatra da je ovo neka vrsta i opomene Srbiji, odnosno, da bi trebalo da se „otreznimo“ od Evropske unije i da shvatimo da EU razbija Srbe na Balkanu i to ne samo na Kosovu i Metohiji, već i u BiH odnosno u Republici Srpskoj, pa i u samoj centralnoj Srbiji.
Tekst preporuke za viznu liberalizaciju za Kosovo sastavila je Češka, koja je sada na čelu EU, nakon nekoliko sastanaka radnih grupa i bilateralnih razgovora sa zemljama koje su imale primedbe.