U knjizi koja je po žanru između novele i kratkog romana, Ulicka pripoveda o pojavi kuge u Sovjetskom Savezu početkom 1940. godine, saopštio je „Arhipelag“.
„Pojavljujući se odjednom, kuga će najpre iznenaditi same lekare kojima je potrebno neko vreme da je prepoznaju, pa će lekari u prvi mah biti i najčešći prenosioci, jer nisu znali da su u dodiru s kugom“, navodi se u saopštenju.
Iz „Arhipelaga“ podsećaju da nastanak knjige „prati čitava jedna lična i književna istorija Ulicke“.
Kada je izbačena iz moskovskog naučnog instituta za biologiju, zbog prekucavanja zabranjenih knjiga svojih kolega pisaca na službenoj mašini, Ljudmila Ulicka je odlučila da upiše studije dramaturgije, a uslov je bio da napiše scenario.
Roman Ljudmile Ulicke "Zaista kuga"
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Budući profesor bio je rekao Ulickoj da ona sve ume i da nema čemu da je nauči nakon što je pročitao scenario „Kuga“, koji je potom ostao u književnoj arhivi književnice, dok ga 42 godine kasnije nije pronašla nedavno sređujući papire tokom pandemije.
„Ostala je zapanjena kako se u različitim vremenima slično reaguje na pojave i događaje. Videći da je neočekivano dobio novu aktuelnost, Ulicka je scenario pretvorila u kratak roman“, navodi izdavač.
Glavni urednik „Arhipelaga“ Gojko Božović je ocenio da je „Zaista kuga“ uzbudljiva slika jedne epohe koja „u mnogo čemu podseća i na odjeke i događaje, ponašanje država i vlada u vezi sa aktuelnom pandemijom koronavirusa“.
Prema njegovim rečima, u knjizi dok kuga besni preteći da se proširi, vlasti pokušavaju da zataškaju stvari, suzbiju informacije, a da ljude iz oblasti pogođene kugom zatvore u karantine.
„Ulicka se u knjizi 'Zaista kuga' usredsredila na jedan događaj i kroz sudbinu nekoliko upečatljivih junaka oblikuje snažnu priču o jednom vremenu, jednom društvu i jednoj ideologiji“, dodao je Božović.