Ranija istraživanja, sprovođenja pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, ukazivala su kako su gljivice koje izazivaju teške bolesti rasprostranjene u određenim krajevima SAD. Međutim, nova istraživanja tvrde da su opasne gljive mnogo raširenije i da izazivaju infekcije pluća širom Amerike.
Gljivična infekcija pluća
Brojni lekari iz SAD drže se mapa rasprostranjenosti gljivica još od pre nekoliko decenija, pa zbog toga mogu da pogrešno protumače simptome teške gljivične infekcije pluća i daju pogrešnu dijagnozu, navodi se u novom istraživanju objavljenom u časopisu „Clinical infectious diseases“.
Naučnici su u tom istraživanju proučavali tri glavne vrste gljivica koje žive u zemlji u SAD, a mogu da izazovu infekciju pluća: histoplazme, kokcidije i blastomike.
Te gljivice žive na tlu i u zemlji i tokom određenih aktivnosti, kao što su poljoprivreda, građevinski radovi i slično, njihove spore mogu da budu oslobođene u vazduh. Kada se to dogodi, spore mogu stići do ljudskih pluća.
Bolest može da liči na kovid ili tuberkulozu
Zdravi odrasli ljudi i deca uglavnom se lako odbrane od potencijalne gljivične infekcije, ali neki ljudi, kao što su stariji, deca i pojedinci sa kompromitovanim imunim sistemom, mogu biti u problemu. Udisanje takvih gljivica može da izazove umor, groznicu, kašalj i druge simptome. Lekari ih tako te gljivične infekcije mogu pomešati sa drugim bolestima, kao što su kovid, tuberkuloza ili bakterijska upala pluća, piše „Sajentifik ameriken“.
„Postoji verovatno značajan broj pacijenata kojima nije postavljena tačna dijagnoza i zbog kojih su neki preminuli usled takvih bolesti“, rekao je Džordž Tompson, infektolog Univerziteta Kalifornija Dejvis, koji nije učestvovao u novoj studiji.
Mapa rasprostranjenosti bolesti koje izazivaju gljivice koju koriste američki Centri za kontrolu bolesti (CDC) potiče iz 1969. godine. Zbog toga lekari u pojedinim delovima SAD u kojima tada nije bilo takvih patogena, mogu da se fokusiraju na druge moguće uzroke bolesti.
Međutim, naučnici sada smatraju, na osnovu svedočenja i zabeleženih slučajeva, da su gljivice mnogo šire rasprostranjene nego što pokazuje mapa koja je u upotrebi.
„Svakih nekoliko nedelja dobijam od različitih lekara pitanja o slučajevima koje ne mogu da reše. Uvek počinju sa pitanjima kao što su „mi ovde nemamo histoplazmu, ali bolest zaista liči na histoplazmozu“, kazao je Andrej Spec, infektolog sa medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington, koji je jedan od autora studije.
Istraživači su analizirali podatke o gljivičnim infekcijama pluća iz svih 50 država SAD između 2007. i 2016. godine. Tako su otkrili značajan broj gljivičnih infekcija u 48 država, među kojima je veliki broj onih koje se ne nalaze na mapi CDC.
Od 3.143 okruga u SAD, naučnici su otkrili histoplazmozu u 1.806 okruga, kokcidiozu u 339 okruga i blastomikozu u 547 okruga.