„Njujork tajms“ je u svetlu aktuelnih događaja ponovo objavio Kenanov članak, koji se prvi put pojavio 5. februara 1997. godine.
Kako je pisao politikolog, odluka o širenju Alijanse mogla bi da rasplamsa nacionalističko, antizapadno i militarističko raspoloženje u ruskom društvu i da rusku spoljnu politiku usmeri u pravcu koji nipošto nije poželjan za Zapad.
„To je dvostruko žalosno, ako se ima u vidu apsolutno odsustvo potrebe za takvim korakom. Zbog čega, uz sve mogućnosti i nade koje su se rodile nakon okončanja 'Hladnog rata', odnosi Zapada i Istoka moraju da se svode na pitanje o tome ko i s kim treba da zaključuje saveze i – podrazumevajući nekakav fantastični i neverovatni budući ratni sukob – protiv koga?“, pisao je diplomata.
On je, takođe, govorio o tome da NATO pregovara s ruskim vlastima u nadi da će predstaviti ideju o svom proširenju kao prihvatljivu, podnošljivu za Rusiju. Ipak, već tada su ruska vlada i društvo bili vrlo nepoverljivi prema uveravanjima Alijanse da nema neprijateljske namere.
„Oni u tome vide pretnju za svoj prestiž (a za njih je to pitanje od prvostepenog značaja) i za interese svoje bezbednosti. Oni, naravno, neće imati drugi izbor, osim da shvate to širenje kao vojni fait accompli (svršen čin). Ipak, oni će nastaviti da smatraju da je to akt grubog nipodaštavajućeg odnosa Zapada i tražiće, najverovatnije, garancije za svoju pouzdanu i bezbednu budućnost“, upozoravao je Džordž Kenan.