Mumifikacija u drevnom Egiptu nije sprovođena da bi se telo sačuvalo nakon smrti, izvestili su u istraživači sa Univerziteta u Mančesteru, prenosi portal „Lajv sajens.
Istraživanja su utvrdila da je ova zabluda počela sa istraživačima u britanskom viktorijanskom periodu (1837-1901), koji su pogrešno pretpostavili da su stari Egipćani svoje mrtve čuvali na isti način na koji su čuvali ribu: solju.
„Ideja je bila da ribu sačuvate za jelo u nekom budućem vremenu, pa su pretpostavili da je ono što se radi sa ljudskim telom isto kao i lečenje ribe“, objasnio je Kembel Prajs, kustos Egipta i Sudana u muzeju.
Međutim, Egipćani su u ovim procesima uglavnom koristili različite slane supstance. Ključni sastojak mumifikacije bio je natron, prirodni mineral obilniji u koritima jezera u blizini Nila koji se takođe koristio u hramskim ritualima za pročišćavanje.
Još jedan od njih, tamjan, koji se na staroegipatskom naziva senetjer, što bukvalno znači „učiniti božanskim“, obično se povezuje sa mumijama.
„Kada palite tamjan u hramu, to je prikladno jer je to kuća boga i čini prostor božanskim. Ali kada koristite smole tamjana na telu, činite telo božanskim i božansko biće. Ne morate ga nužno čuvati“, dodao je Prajs.
Kustos Mančesterskog muzeja na Univerzitetu u Mančesteru naglasio je da „biomedicinska opsesija koja je izrasla iz viktorijanskih ideja o potrebi za vašim kompletnim telom u zagrobnom životu nije pomogla“.
„Ovo je uključivalo uklanjanje unutrašnjih organa. Mislim da ovo zapravo ima malo dublje značenje [...] i u suštini se radi o pretvaranju tela u božansku statuu, jer je mrtva osoba preobražena“, rezimirao je on.
Tim naučnika planira da otkrije nova saznanja na izložbi pod nazivom Zlatne mumije Egipta, koja će biti otvorena u izložbenoj sobi muzeja u februaru 2023.