Istraživanje je sproveo sistemski biologom Nikolaus Rajevski iz Centra za molekularnu medicinu Maks-Delbrik u Berlinu.
Glavonošci mekog tela kao što su hobotnice (beskičmenjaci) su izuzetno inteligentni sa veoma složenim raspoređenim nervnim sistemom i evoluirali su nezavisno od kičmenjaka.
Složen nervni sistem i inteligencija su relativno uobičajene osobine kod kičmenjaka, ali su retke među beskičmenjacima.
Sposobnost glavonožaca da brzo uređuju svoje RNK sekvence u hodu kako bi se prilagodili svom okruženju je još jedno iznenađenje, jer adaptacija obično počinje sa DNK, a te promene se prenose na RNK. Ovo je navelo Rajevskog da se zapita koje bi druge tajne RNK mogle da kriju hobotnice.
Tim je sekvencirao RNK iz 18 uzoraka dobijenih od mrtvih hobotnica različitih vrsta. Ovo sekvenciranje je dalo profil RNK glasnika i male RNK u njoj. Rezultati su bili iznenađujući: uređivanje RNK se odvijalo u neočekivanim oblastima.
Tim je pronašao 164 mikroRNA gena grupisanih u 138 porodica mikroRNA u običnoj hobotnici. Ovi brojevi su jednaki onima kod životinja kao što su kokoške i žabe (ljudski genom kodira oko 2.600 zrelih mikroRNK). A 42 porodice su bile nove, uglavnom u mozgu i nervnom tkivu.
„Ovo je treća po veličini ekspanzija porodica mikroRNA u životinjskom svetu i najveća van kičmenjaka“, kaže biolog Grigorij Zolotarov, istraživač u Centru za genomsku regulaciju u Španiji.
MikroRNA su same po sebi nekodirajući RNK molekuli koji su u velikoj meri uključeni u regulisanje ekspresije gena, vezujući se za veće RNK molekule kako bi pomogli ćelijama da fino podese proteine koje stvaraju.
Otkriće tih porodica mikroRNA ukazuje da one i dalje igraju ulogu u biologiji hobotnice, iako naučnici još ne znaju koja je ta uloga, niti sa kojim ćelijama su miRNA uključene.
Istraživači navode da su „mi[kro]RNK i, možda, njihove specijalizovane neuronske funkcije duboko povezane i moguće potrebne za pojavu složenih mozgova kod životinja".
Naučnici planiraju da pokušaju da shvate šta tačno te mikroRNA rade u budućim studijama.