U upozorenju MUP-a navodi se da za prenos podataka potrošači obavezno posećuju zaštićene sajtove koji koriste zaštitne protokole, a isto za Sputnjik savetuje i Miloš Jovanović, profesor univerziteta i predsednik Openlink grupe.
To je izuzetno kompleksna tema jer ima više vektora napada. Ako govorimo o ljudima koji naručuju stvari preko interneta tu moramo da obratimo pažnju na to da li je sajt zaštićen kroz SSL sertifikat, dakle, da li ima ono HTTPS što znači da je bezbedan i da se sav saobraćaj između korisničkog računara i servera odvija kroz bezbedan kanal koji je šifrovan.
Jovanović takođe ističe da se pokušaj prevare najlakše detektuje ukoliko se od potrošača zahteva da uslikaju svoju ličnu ili kreditnu karticu. Isto navode i u MUP-u.
Pazi šta potpisuješ
Jovanović navodi da veći sajtovi i firme poštuju standarde vezane za informacionu bezbednost potrošača, ali da do problema dolazi kada korisnici svojevoljno ostavljaju svoje lične podatke na nebezbednim sajtovima.
To je jedan od aspekata o kojima govorimo kada naručujemo neke proizvode i to su uglavnom svi oni veći sajtovi ili firme koje nude da naručite proizvode preko njihovih sajtova. Oni uglavnom poštuju te standarde kada govorimo o informacionoj bezbednosti.
Osvrćući se na onlajn prodaju koja je sve više rasprostranjena po društvenim mrežama poput fejsbuka i instagrama, profesor Jovanović navodi da su nedavno uvedeni propisi po kojima korisnik može i ima obavezu da vidi koje lice odnosno koja strana je platila određeni oglas. Ukoliko reklamu nekog proizvoda za veliku kompaniju ne uplaćuje sama kompanija, već treća strana, velika je verovatnoća da je u pitanju internet prevara.
Instagram
© Sputnik / Ramilь Sitdikov
Umesto paketa – cigla
Jovanović navodi jedan od klasičnih primera prevare kupaca, u kojoj je oštećena strana uplatila internet prodavcu svotu novca koja, kako kaže, nije bila zanemarljiva, a kojoj je umesto naručenog proizvoda poštom stigla upakovana cigla, za koju je kupac morao da plati čak i poštarinu.
Kada vam se neko javi sa druge strane i vi dogovorite da kupite neki proizvod, tu vas ne štite ni zakon ni tehnički mehanizam jer je to sve dogovor, kao preko sms poruke. Tu ne postoji mehanizam kako vi da budete adekvatno zaštićeni, kaže Jovanović.
Prednosti onlajn kupovine
Prvi preduslov u sprečavanju internet prevara prevashodno je edukacija u smislu osnovne informatičke pismenosti, odnosno prepoznavanja ličnih podataka koji se mogu i koje se ne mogu deliti na internetu. Onlajn kupovina svakako ima svoje prednosti, samo treba voditi računa kako se sprovodi.
Zakon jasno definiše da u kontekstu onlajn trgovine ako naručite proizvod na nekom sigurnom sajtu ili sajtu proizvođača imate pravo da se predomislite i u roku od 14 dana vratite proizvod uz u potpunosti vraćen iznos. To vam je zakonsko pravo i prednost onlajn kupovine.
Sa druge strane, čak i kada se radi o kupoprodaji na neproverenim sajtovima, u pitanju je izvršenje obligacionog odnosa. To što ne postoji pisani ugovor između jedne i druge strane ne znači da nije došlo do ugovornog odnosa, ali, kako navodi Jovanović, takva vrsta transakcije nije regulisana i samim tim, ukoliko dođe do prevare, na prevarenoj strani je teret dokazivanja krivice. Potrošač ima mogućnost žalbe nadležnim inspekcijama, ali ukoliko prodavac nije registrovan i radi na crno, on je nevidljiv u sistemu.
Šta ne činiti pri onaljan kupovini
Oko ličnih kartica, platnih kartica i ličnih karata značajno je da se apsolutno navede da ljudi ne treba da ostavljaju svoje lične podatke odnosno da ne skeniraju i ne fotografišu lične karte i platne kartice i da ih ne šalju nikad.
Šta činiti pri kupovati onlajn
Kada se kupuje nešto preko interneta na bezbednom sajtu nikada se neće zahtevati od potrošača da fotografiše karticu i da je pošalje na sajt, već samo da unese četiri cifre, datum kada ističe kartica i kod sa poslednje strane, obično trocifren. Uz ovo, većina banaka je uvela i dvofaktorsku identifikaciju koja podrazumeva da kada potrošač plati nešto karticom i transakcija se inicira, stigne mu SMS kod koji u tom momentu potvrđuje i tako se kompletira transakcija. To je još jedan od mehanizama provere i to je način na koji nešto plaćate na internetu, a ne nikako da šaljete svoju platnu karticu trećem licu.