„Ne možemo da kažemo da su ovi teroristički akti, iza kojih stoji, kako su nam saopštili naši turski partneri, Radnička partija Kurdistana, neka samostalna aktivnost ove strukture. Najverovatnije im je ipak bila data neka dozvola za to“, rekao je on na konferenciji za novinare, na kraju 19. međunarodne sednice o Siriji u Astanskom formatu.
Rusija će pomoći u rešavanju kurdskog pitanja
Diplomata je, pored toga, istakao da je Rusija na pregovorima u Astani pokušala da ubedi Tursku da se uzdrži od sprovođenja operacije u Siriji, jer to može dovesti do eskalacije na celom Bliskom Istoku.
On je dodao da se Moskva nada da će Ankara čuti apel i da će biti nađeni drugi načini za rešavanje postojeće situacije, a Rusija će se potruditi da pomogne u rešavanju kurdskog pitanja.
Rusija se nada da će doći do sirijsko-turskog zbližavanja, ocenio je Lavrentjev i dodao da je to neophodno i da dve zemlje treba da žive u prijateljstvu.
Lavrentjev je, istovremeno, ocenio da mogućnost sastanka sirijskog predsednika Bašara Asada sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u Rusiji uvek postoji i dodao da bi takav sastanak bio koristan i simboličan.
Izrael ne sluša
Ruski diplomata se osvrnuo i na izraelske vazdušne napade na Siriju, rekavši da je Rusija protiv toga i da je tražila od Izraela da ih obustavi, ali da Izrael ne sluša.
Lavrentjev je naglasio da Jerusalim ima na raspolaganju predloge koji mogu da pomognu da prestanu napadi na Siriju, ali se oni zbog političke konjukture ne uzimaju u obzir.
Učešće Kine i SAD bilo bi korisno
Lavrentjev je istakao da bi učešće Kine u „astanskom“ formatu pregovora bilo korisno i da bi Peking mogao da pomogne u rešavanju pitanja i obnovi Sirije.
Takođe je dodao da bi povratak Sjedinjenih Američkih Država sastancima u sklopu „astanskog“ formata pregovora i učestvovanje u njima kao ranije bio dobar korak.
Pregovori o rešavanju sukoba u Siriji održani su u prestonici Kazahstana, u Astani od 22-23. novembra. U tekućoj rundi konsultacija učestvovale su delegacije zemalja garanata procesa (Rusija, Turska, Iran), kao i predstavnici Vlade i opozicije Sirije i Ujedinjenih nacija.
Prethodno je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio da je turska operacija na severu Sirije i u Iraku „samo početak“ i da je Ankara odlučna u tome da osigura bezbednost granica. On je rekao i da je moguć susret sa sirijskim liderom Bašarom el Asadom, ističući da u politici ne postoji večna uvređenost ni nezadovoljstvo.
O operaciji
Turski ministar odbrane Hulusi Akar je 21. novembra saopštio da su oružane snage republike za dva dana operacije „Mač-kandža“ u Siriji i Iraku likvidirali 184 terorista. U akciji je učestvovalo više od 50 aviona i 20 dronova. Artiljerija je pružila podršku avijaciji.
Tursko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je operacija uspešno izvedena na severu Iraka u oblastima Kandil, Asos, Hakurk, kao i u oblastima Arap-Pinara, Tel-Rifat, Džizre i Derik na severu Sirije.
Ankara je pokrenula operaciju posle terorističkog napada u centru Istanbula. U napadu je poginulo šest osoba, više od 80 je ranjeno. Osumnjičena za teroristički napad je priznala da je povezana sa zabranjenom u Turskoj Radničkom partijom Kurdistana, koju još nazivaju „Snage narodne samoodbrane“.