Predvodnik u novoj generaciji lunarnog istraživanja bila je Kineska nacionalna svemirska administracija (CNSA), koja je poslala nekoliko sondi na Mesec u okviru misije „Čang'e“. Istražili su dalju stranu Meseca i poslali prve uzorke lunarnog tla u poslednjih 40 godina.
Akademik Kineske akademije inženjeringa i glavni dizajner programa „Čang'e“ Vu Veiren otkrio je na kineskoj centralnoj televiziji (Si-Si Ti-Vi) da će narednih nekoliko svemirskih letelica „Čang'e“, „Čang'e“ 6, 7 i 8, postaviti temelje za buduću Međunarodnu stanicu za istraživanje Meseca, za koju se nadaju da će biti uspostavljena do 2028.
Kineski lunar
© Foto : China Ministry of Defense
Međutim, neophodan korak je da se prvo razvije nova vrsta nuklearne elektrane koja može da radi na površini Meseca, koja je opterećena ekstremnim temperaturama, ugrožena udarima meteora i koja nema vodu za hlađenje.
„Trenutno razvijamo novi energetski sistem gde nuklearna energija može da obezbedi snabdevanje velike snage i dugotrajno snabdevanje. A komunikacioni objekat može da ostvari komunikaciju između Meseca i Zemlje, ili sa drugim planetama kao što je Mars“, rekao je Vu.
On nije izneo više detalja, ali raniji izveštaji sugerišu da će elektrana moći da proizvodi 1 megavat snage, što je oko 100 puta više od reaktora od 1 kilovata koji američka svemirska agencija NASA planira da napravi sa sopstvenim lunarnim nuklearnim reaktorom.
Kineski nuklearni reaktor neće biti prvi u svemiru: Sovjetski Savez je koristio male elektrane „brze fisije“ na desetinama satelita, a SAD su takođe eksperimentisale sa satelitskim nuklearnim elektranama. Kineski lunar „Jutu 2“ nosio je i sićušni nuklearni reaktor, koji je proizveo dovoljno energije da ga održi toplim kada nije na suncu.