Kako se navodi, uvoz ruskog zlata u Kinu u neprerađenom ili poluprerađenom obliku u oktobru ove godine udvostručio se u poređenju sa istim periodom prošle godine. Sudeći po mesečnoj statistici Kine, ovo je najveća isporuka zlata u poslednjih šest godina (od 2016.).
Reč je o sirovom zlatu, uključujući zlato presvučeno platinom, kao i o plemenitom metalu u poluproizvodu ili prahu.
U periodu od januara do oktobra ove godine Rusija je izvezla u Kinu 5,72 tona zlata vrednog 329,9 miliona dolara, što je skoro duplo više nego u istom periodu 2021. godine.
Uprkos tome, Moskva nije među glavnim dobavljačima ovog plemenitog metala za kinesko tržište. Na primer, za 10 meseci ove godine Švajcarska je isporučila Kini zlato u vrednosti od 26,5 milijardi dolara, a Kanada – u vrednosti od 9,7 milijardi dolara, a Južna Afrika u vrednosti od 7,7 milijardi dolara.
Prema podacima ruske Federalne carinske službe, u 2021. godini Rusija je isporučila 302,17 tona zlata u različite zemlje, od čega je Kinu isporučeno svega 3,98 tona.
Nakon pokretanja ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, pojedine zemlje su proširile sankcije na uvoz ruskog zlata. Među njima su SAD, Velika Britanija, Kanada i Japan.