SRBIJA

Šta se krije iza prištinske ponude za rešenje krize oko tablica

Baziranje isključivo na problem tablica je mazanje očiju da se Briselski sporazum ne bi sproveo u potpunosti, a ponuda Prištine Evropskoj uniji za izlazak iz trenutne krize nije ništa drugo nego ono što EU već traži. Ali to može da bude i pokušaj da se rešavanjem problema tablica skrene pažnja sa drugog pitanja formiranja ZSO, kažu sagovornici Sputnjika.
Sputnik
Kancelarija za Kosovo i Metohiju demantovala je spekulacije iz Prištine da je postignut dogovor oko tablica i povratka Srba u institucije, dok je glavni prištinski pregovarač u isto vreme izjavio da je Miroslavu Lajčaku, izaslaniku EU za dijalog Beograda i Prištine, poslao pismo sa 20 načina za rešavanje pitanja registarskih tablica, kao i da će objaviti odgovor EU kada on bude stigao.

Zamazivanje očiju

Zoran Anđelković, nekadašnji predsednik Privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije, kaže da je sve što nije vezano za potpuno sprovođenju Briselskog sporazuma puko zamazivanje očiju.

„Dakle, može da razgovara i dogovora ko šta sa kim hoće ali činjenica je da mi jedno tražimo sprovođenje onoga za šta je EU garantovala, a to je sporazum iz Brisela i formiranje ZSO“, izričit je Anđelković.

On ističe da svako skretanje sa ove teme jeste pokušaj da se zaobiđe sprovođenje Briselskog sporazuma.

„Sve što se iz Prištine plasira ima za cilj da se zaobiđe glavni razlog zbog koga su Srbi izašli iz institucija a to nisu samo tablice i dokumenta, već i ZSO. Evropska unija to zna i trebalo bi da i Prištini stavi to do znanja, jer samo rešavanje problema sa tablicama, na šta su kako vidim bazirani, nije suština poteza koji su povukli Srbi sa KiM izlaskom iz kosovskih institucija“, napominje Anđelković.

Ponude ili nešto drugo

Milan Antonijević, pravnik i komentator kosovskih i evropskih prilika, smatra da je Prištini jasno da EU od nje očekuje odlaganje sprovođenja odluke oko registarskih tablica ili predlaganje rešenja koje bi bilo održivo i zadovoljilo i Beograd, i Srbe na Severu Kosova i Metohije.
„Drugo pitanje je pitanje ZSO koje EU takođe vraća na sto na prilično jasan način tako da ne čudi što EU ima više sastanaka sa prištinskom stranom nego sa našom,“ kaže Antonijević.
Dodatni razlog ovome je, dodaje on, i činjenica da je srpska strana jasno rekla da želi da pregovara i to je jasno iz svega onoga što se radi.
„Pojavilo se mnogo dezinformacija, što je naravno pokazatelj da je ova tema zgodna za manipulacije, posebno u Prištini, jer većina tih dezinformacija dolazi iz medija koji nisu direktno povezani sa vlastima u Prištini već sa nekim drugim interesnim grupama,“ objašnjava Antonijević.

Skretanje sa teme ZSO

On se nada da ćemo uskoro imati proces bez ovakvih dezinformacija i da će se najpre Srbi na KiM osetiti bezbednim posle svega.
Kad je reč o 20 modela koje je Bisljimi uputio Lajčaku za rešavanje krize oko tablica, Antonijević kaže sledeće;
„Na Prištinu se vrši jasan pritisak da ovu odluku o tablicama odloži na deset meseci tako da su sve ove ponude i sada usmerene da se izađe iz trenutne krize. Ali u trenutku kad su Srbi izašli iz kosovskih institucija i kada se došlo do kraja mogućeg trpljenja uveren sam da ponuda Prištine mora da bude mnogo ozbiljna i jasnija i mora se pokazati u dijalogu, a ne u unilateralnim stvarima koje rade i ponudama koje šalju. Jer mislim da je pravo mesto za ozbiljan dogovor Brisel, a ne dopisivanje između Lajčaka i prištinske strane,“ uveren je sagovornik Sputnjika.
Antonijević se slaže da je ovo na neki način popuštanje Prištine jer im je jasno predočena situacija.
„Opet, vidljivo je da Priština izbegava svaki mogući dogovor i da je sve što nudi u stvari ono što je EU tražila i što se tiče odlaganja odluke o tablicama i ZSO. To su dve stvari koje su za stolom ali očigledno se pokušava rešiti samo ova prva, kako bi se ponovo izbeglo rešavanje onog glavnog pitanja a to je formiranje ZSO,“ zaključuje Antonijević.

Vučić i Kurti pozvani u Brisel

Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je ranije danas da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih vlasti Aljbin Kurti pozvani da dođu u Brisel na sastanak na visokom nivou kako bi se pronašlo "evropsko rešenje" za aktuelnu situaciju.
Podsetimo, EU i SAD su više puta tražile od Vlade Kosova da odloži plan za preregistraciju automobila, kako bi se izbegle tenzije.
Vlada Kosova je, međutim, počela njegovu primenu 1. novembra, a 21. novembar je najavljen kao dan kada će umesto ukora oni koji voze automobile sa „nelegalnim registarskim tablicama“ početi da se kažnjavaju novčanom kaznom od 150 evra, dok će se u trećoj fazi deliti probne registarske tablice.
Po ovom planu, u Prištini očekuju da će od 21. aprila naredne godine biti dozvoljen saobraćaj samo automobilima RKS registarskih oznaka.
SRBIJA
„Tenzije ne popuštaju“: Bocan-Harčenko objavio da pažljivo prati informacije o KiM
SRBIJA
Drecun: Treba očekivati da Priština u poslednjem trenutku prihvati sugestije EU
Komentar