Borelj je istakao da dok traje sukob u Ukrajini i nejasno je kada će se okončati, budući odnosi sa Rusijom takođe ostaju nejasni, a zemljama EU je već sada potreban zajednički pristup.
Prva tačka, istakao je on, predviđa zajedničke napore na izolaciji Rusije.
„To podrazumeva uvođenje i sprovođenje ograničavajućih mera prema Rusiji, kao i sprečavanje njihovog kršenja“, naglasio je on.
Pored toga, ovaj pristup označava i da će krivci za kršenje međunarodnog prava morati da odgovaraju za to.
Zajednički evropski pristup, ističe evropski zvaničnik, uključuje i pružanje pomoći susedima EU u prevazilaženju posledica globalne krize, poput pomoći EU Ukrajini.
„Četvrta tačka je bliska saradnja sa NATO-om, kao i drugim partnerima na svetskoj sceni radi zaštite svetskog poretka, baziranog na pravilima“, objasnio je Borelj.
Šef evropske diplomatije podvukao je da u EU odbacuju ideju o sferama uticaja, koja mora da ostane u prošlosti.
„Mi takođe moramo da jačamo našu otpornost i energetsku bezbednost, zaštitimo kritičnu infrastrukturu, povećavamo odbrambenu sposobnost“, rekao je on.
Završna, šesta tačka opšteg pristupa odnosima sa Rusijom predviđa široku podršku civilnog društva, pravobranilaca, kao i nezavisnih medija, uključujući u Rusiji.
Ranije je izdanje „Politiko“, pozivajući se na izvore, saopštilo da su ministri inostranih poslova EU počeli razmatranje nove strategije prema Rusiji koja treba da zameni verziju iz 2016. godine.
Diskusija može potrajati nedeljama ili mesecima.