Naučnici ukazuju da nije jednostavno proučavati kakav uticaj egzoplanete imaju na rotaciju susednih zvezda, pošto u slučaju da se posmatra samo jedna od njih, ne mogu da se dobiju informacije koliki uticaj imaju na brzinu rotacije svojih suseda.
Međutim, s obzirom da se većina zvezda u svemiru nalazi u većim sastavima, među kojima se nalaze nebeska tela sličnog sastava i svojstava — boja, veličina, brzina rotacije — onda je moguće približno odrediti procese koji se odvijaju između njih.
Kako bi dobili odgovor na ovo pitanje, naučnici u Nemačkoj predvođeni Nikoletom Ilić sa Instituta za astrofiziku „Lajbnic“ u Potsdamu, potražili su binarne zvezdane sastave u svemiru.
Pošto samo jedan nije dovoljan da se utvrdi obrazac, oni su analizirali čak 34 sastava u kojima je jedna zvezda u svojoj orbiti imala egzoplanete, dok druga nije — nakon čega su odredili kolike promene u rotaciji ove planete mogu da izazovu.
Otkrili su da „vreli Jupiteri“ — vrsta egzoplaneta sličnih Jupiteru, koje orbitiraju bliže matičnoj zvezdi — utiču na ubrzavanje rotacije suseda i pored toga što je uobičajeno da starije zvezde tokom vremena usporavaju. Drugim rečima, ukoliko veća planeta dovoljno brzo kruži oko svog „Sunca“, ona utiče na njegovu ugaonu brzinu rotacije i proces usporavanja, prenela je „Nacionalna geografija“.