SVET

Republikanci vode u trci za Predstavnički dom, glavne bitke za Senat vode se u četiri države

Birališta na tzv. međuizborima u Americi su zatvorena, a projekcije pokazuju da republikanci imaju veliku prednost u trci za Predstavnički dom i malo im nedostaje da dođu do 218 neophodnih mesta za većinu u donjem domu Kongresa. Situacija u Senatu je tesna i glavne bitke se vode u četiri države.
Sputnik
Projekcije Si-En-Ena, pokazuju da je trka u Senatu neizvesna — trenutno je 48:48, dok je u Predstavničkom domu situacija znatno u korist republikanaca — 199 mesta, prema 178, koliko imaju demokrate.
Reč je o izborima koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata Džozefa Bajdena.
Ukoliko u Senatu bude 50:50, kao na izborima 2020. godine, to će značiti da demokrate i dalje drže gornji dom Kongresa, jer imaju glas potpredsednice SAD Kamale Haris. Ako republikanci pobede, držaće oba doma Kongresa.

Finiš trke za Senat — glavne bitke vode se u četiri države

Države u kojima se vodi ključna borba za Senat su: Nevada, Arizona, Džordžija i Viskonsin.
Demokrate su blizu pobede u Arizoni, dok su republikanci u prednosti u Viskonsinu i Nevadi, ali još ništa nije rešeno.
Veoma je tesno u Džordžiji, gde na osnovu 96 odsto prebrojanih glasova, republikanski senator Rafael Vornok ima tesnu prednost nad demokratom Heršelom Vokerom — oko 11.500 glasova više.
U Arizoni, uzorak je samo 56 odsto, a demokrata Mark Keli ima 56,3 odsto, dok republikanac Blejk Masters ima 41,4 odsto.
Razlika je za sada 217.000 glasova.
U Viskonsinu, republikanac Ron Džonson ima tesnu prednost nad demokratom Mandelom Barnsom — u glasovima to je 39.000, dok je u procentima to 50,6 naspram 49,2.
U Nevadi je najneizvesnije.
Prebrojano je 74 odsto glasova, a vodi republikanac Adam Lakolt sa samo 615 glasova ispred Ketrin Kortez Masto, što je u procentima 48,6 prema 48,5.

Guverneri uglavnom zadržali pozicije

Osim izbora za Kongres, održani su i izbori za guvernere u 36 američkih država, a situacija je uglavnom nepromenjena u odnosu na prethodne izbore.
Iako trka za guvernera privlači manje pažnje nego za Kongres, izbor guvernera važan je zbog pitanja prava na abortus, prava transrodnih osoba, posedovanja i nošenja oružja, ali i budućih izbora, navodi Rojters.
U Njujorku, demokrata Kejti Houkl je obezbedila mesto pobedivši tesno izazivača iz redova republikanaca Lija Zeldina, kongresmena sa Long Ajlenda.
Republikanac Greg Abot iz Teksasa ubedljiv je bio protiv demokrate Beta O'Rurka, osvojivši treći mandat.
Republikanac Ron Desantis drugi put je izabran za guvernera na Floridi tako što je pobedio demokratu Čarlika Krista, što se u SAD vidi kao uvod u trku Desantisa za predsednika 2024. godine.
Merilend je dobio prvog crnog guvernera, pošto je demokrata Ves Mur pobedio republikanca Dena Koksa, u državi gde su demokrate nadjačale republikance u razmeri 2:1.
Predsedavajuća Predstavničkog doma, demokrata Nensi Pelosi, reizabrana je u Kaliforniji u donji dom Kongresa.
Zašto su ovi izbori dramatični i po čemu se razlikuju od prethodnih i šta kažu ankete pogledajte opširnije u emisiji Svet sa Sputnjikom:
SVET
Izbori u Americi: Ko će vladati Kongresom
Komentar