Želju za pristupanjem BRIKS-u potvrdio je krajem jula predsednik Alžira Abdelmadžid Tebun, rekavši da ta zemlja ima skoro sve uslove za ulazak u ovu grupu. Tebun je primetio da bi pridruživanje BRIKS-u omogućilo Alžiru da izbegne učešće u „bipolarnim sukobima“.
Ventil za ispuštanje političkog pritiska
Kako za Sputnjik pojašnjava Babić, potencijalno članstvo Alžira u BRIKS-u vrlo je značajno za ovu zemlju bogatu gasom i naftom u smislu diversifikacije i otvaranja novih mogućnosti za razvoj njene ekonomije.
„Reč je o državi koja je ograničena nekim geografskim i klimatskim faktorima karakterističnim za taj deo Afrike, pa bi nove mogućnosti za razvoj i otvaranje novih tržišta, pre svega ka Rusiji i Kini, Alžiru mnogo značile. Logično je za pretpostaviti da su ovoj zemlji neophodna ulaganja u energetsku infrastrukturu, a znamo da je Kina ta koja ima sredstva za ulaganja u velike infrastrukturne projekte, dok Rusija u oblasti energetike ima potrebna znanja, a sa Alžirom i inače ima tradicionalne dobre odnose i veze“, ocenjuje Babić.
Pristupanje BRIKS-u takođe bi, dodaje naš sagovornik, pojačalo kapacitet i težinu koju Alžir ima u bilateralnim odnosima sa svojim regionalnim rivalom Marokom.
BRIKS dobija novi zamah
Iako je pitanje navodi Babić, koliko će se članstvo Alžira u BRIKS-u brzo realizovati, budući da je ta organizacija umela da bude spora u donošenju odluka, sasvim je izvesno da BRIKS dobija jedan novi zamah.
„Koliko mi je poznato do sada imamo dva zvanična zahteva za pristupanje BRIKS-u – od strane Irana i Alžira. Kada je reč o Argentini, neki mediji prenose da je ta zemlja podnela zvaničan zahtev za članstvo, dok drugi to spuštaju na nivo izjava pojedinih argentinskih zvaničnika da Argentina ima čvrstu podršku Kine za članstvo u BRIKS-u. Primetne su i glasine da i druge zemlje poput Egipta, Turske i Saudijske Arabije žele da pristupe BRIKS-u, a to je posebno interesantno jer je reč o zemljama koje su tradicionalno pod američkim okriljem“, ukazuje naš sagovornik.
Sama činjenica, dodaje Babić, da države poput Saudijske Arabije, Egipta ili Turske gledaju na drugu stranu svedoči o stvaranju multipolarnog sveta.
„Taj svet je u nastajanju i pred BRIKS-om je definitivno budućnost. Naravno, ta organizacija ima i nekih unutrašnjih ograničenja i neusklađenosti, a tu pre svega mislim na rivalitet između Indije i Kine, pa ostaje da se vidi u kojoj meri će umeti i moći da iskoriste potencijal koji imaju. Ali, velika prednost BRIKS-a je to što je u pitanju jedna decentralizovana organizacija, bez te krute strukture komandovanja koja se svodi na diktat od strane znamo već koga. Tu činjenicu potvrđuju i same zemlje članice koje su razuđene po kontinentima“, ističe Babić.
Naš sagovornik je mišljenja da je BRIKS izuzetno značajan i zbog izvora finansiranja.
„Mi znamo da BRIKS ima svoju finansijsku instituciju, Razvojnu banku, što otvara mogućnost finansiranja za zemlje u razvoju kojima je novac neophodan, a koje ne žele da se povinuju uslovima koje diktira Svetska banka ili MMF koji je još rigorozniji i maliciozniji prilikom formulisanja svojih zahteva“, zaključuje Danilo Babić za Sputnjik.
Godišnji samit BRIKS-a trebalo bi da se održi sledeće godine u Johanesburgu, a po svemu sudeći proširenje će biti na dnevnom redu, jer se očekuje da će blok razmotriti pridruživanje zemalja kao što su Saudijska Arabija, Turska, Egipat i Alžir.