Dok se čekaju domaći donatori: Stiže spas za mnoge u Srbiji koji ne mogu da imaju decu

Veliku vest, da će od 10. decembra, konačno i u Srbiji moći da se obavlja vantelesna oplodnja sa doniranim reprodukvtnim materijalom sa javnošću je podelio predsednik Aleksandar Vučić.

On je naglasio da će ova procedura biti dostupna svim ženama do 45. godine koje ne mogu da imaju decu, a nemaju partnera i onima čiji supružnici ne mogu da imaju decu, a žele da se ostvare kao majke.

Hiljade parova u našoj zemlji bori se sa sterilitetom. Među njima je i B.C. koja je više puta uspela da ostane u drugom stanju, prirodnim putem, inseminacijom i vantelesnom oplodnjom. Iako je zdrava, trudnoću nije mogla da zadrži. Opcija koja joj preostaje je oplodnja uz pomoć tuđeg reproduktivnog materijala. Raduje je što će tu mogućnost sada imati u svojoj zemlji.

"Sigurno ćemo pokušati, naši lekari su sjajni, ali je zanimljivo da zvanično nikada nismo dobili bilo kakvu informaciju iz naše banke. Shvatili smo da je prazna, jer nema plaćanja donorima, kao svuda u svetu. Moj lekar nije želeo bilo šta da mi kaže na ovu temu. Lekari, a posebno mi koji se borimo sa sterilitetom, s jedne strane se radujemo, a sa druge ne možemo da shvatimo da se ne radi na promociji donorstva kod nas, već uvozimo jajne ćelije".

Naša sagovornica dodaje da je upravo banka reproduktivnog materijala razlog zašto mnogi parovi na vantelesnu oplodnju, iako je sada država plaća do 45 godine, odlaze u Češku, Grčku ili Makedoniju. Procedura je skupa, ali često upali, žene ostaju u drugom stanju.

Parovima koji pokušavaju da postanu roditelji već šest godina pomaže Udruženje "Šansa za roditeljstvo". Pomogli su državi u formiranju Centra za vantelesnu oplodnju, pa je Srbija dobila i besplatan nacionalni broj preko koga je moguće dobiti informacije u borbi za potomstvo.

Vest o oplodnji doniranim reproduktivnim materijalom dočekali su sa velikom radošću, jer srpska banka reproduktivnih ćelija faktički nije zaživela. Naime, banka je osnovana u vreme kovida, kada je obustavljena vantelesna oplodnja, odlasci u bolnice uopšte. Po završetku pandemije, nije promovisana.

Drugi razlog je to što naknada za donatore nije predviđena. I u drugim državama koje imaju tradiciju i dobro iskustvo za takozvanim bankama sperme, ne plaća se sam reproduktivni materijal, ali su svi troškovi donatora pokriveni.

"Ako neki mladić ili devojka iz Jagodine, Ćuprije, Pirota, bilo kog mesta želi da da materijal, oni su prinuđeni da dođu u Beograd na analize, testiranja koja su neophodna. To su sve troškovi, treba da budu u drugom gradu nekoliko dana. Svakako bi morala da postoji novčana podrška. Pošto je nema, pošto je zavladala korona, a u Srbiji još vladaju tabui vezani za vantelesnu oplodnju, vlada i nezainteresovanost mladih za donacije", objašnjava Marijana Arizanović iz Udruženja "Šansa za roditeljstvo".

Kada je vantelesna oplodnja u pitanju, statistika u našoj zemlji ne postoji, niko ne zna tačno koliko je u Srbiji trenutno ljudi koji pokušavaju da se ostvare kao roditelji. Vezujemo se za tuđe brojke, statistika kaže da u Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. O nacionalnom registru u zemlji koja se bori sa povećanim mortalitetom i odlaskom mladih, niko ne govori.

Ona dodaje da bi smo tako znali i koliko je parova dobilo decu inseminacijom, koliko vantelesnom oplodnjom, pomoću donacije, pa i usvajanjem, koje je takođe tabu tema koju treba osvestiti.

U Udruženju koje danas ima četiri hiljade članova ističu da Srbiji nedostaje i posebna nacionalna kampanja koja bi podigla svest o značaju doniranja. Pre svega traba objasniti da to nije hir, postoji mnogo ljudi koji nemaju svoj reproduktivni materijal, a čak nisu ni prešli 40 godina, što je starosna granica za prirodno začeće.

"Bolesti, urođene anomalije, problemi sa hromozomima, to su razlozi da i mladi nemaju svoje ćelije, ovo je jedini način da se ostvare kao roditelji. Mnogo je lakše kada se sve to obavi na svom jeziku, u svojoj državni, sa lekarima koje poznajete, kojima verujete. Mi podržavamo donacije u Srbiji, bilo da su uvozne ili domaće, sakupljene u našoj banci. U svakodnevnoj smo komunikaciji sa ljudima koji pokušavaju da se ostvare kao roditelji, a za to imaju samo jednu šansu, donaciju, njima je ona bila potrebna juče, a ne danas. Srbiji donacija treba odmah, sada", ističe Arizanovićeva.

Kako saznajmo u ovom Udruženju, država je potpisala ugovor o donaciji reproduktivnog materijala, sperme i jajnih ćelija iz Španije i Danske. Podaci o ljudima koji su dali uzorke strogo su poverljivi.

"Jedino u šta će primaoci sperme ili jajne ćelije biti sigurni je da se radi o zdravoj mladoj osobi. Ljudima je kod genetike najvažnije da potomstvo bude zdravo, a da li će doći iz Španije ili Danske, nekom ko godinama pokušava da se ostvari kao roditelj, nekome ko nema spermatozoide ili jajne ćelije nije bitno iz koje je zemlje. Jedino što je bitno je da dobije bebu, bebu od zdravog donora", ističe naša sagovornica.

Ona ipak kaže da je moguće očekivati da se pojedini parovi zamisle nad činjenicom da genetski materijal njihove bebe dolazi iz druge zemlje, naš mentalitet je specifičan, tabui su toliko veliki da muškarci ponekad čak ne žele ni da odrade spermogram.

Takođe, saznajemo da će procedura vantelesne oplodnje materijalom iz uvoza biti besplatna. U Pragu sa doniranim materijalom košta od pet do sedam hiljada evra, što zavisi od broja ćelija i mnogih drugih parametara.

Država će finansirati postupak vantelesne oplodnje za žene, odnosno parove, do 45 godina.

Srbija je u opremu prve banke reproduktivnih ćelija, koja je otvorena u maju 2019. godine uložila milion evra.