„Postoji i treća varijanta – oni mogu da pokušaju da otvore još jedan front kako bi primorali Rusiju da u manjoj meri premešta svoju tehniku i ljudstvo u pravcu jugozapada ukrajinske teritorije i da se fokusira na prebacivanje trupa na belorusko ratište. Ovaj scenario je takođe moguć. Nadam se da Zapad razume dubinu opasnosti od ovakvih provokacija“, dodao je ekspert.
Mihajlov je tako prokomentarisao tvrdnje ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua da NATO namerava da pređe sa „obuzdavanja Rusije putem naprednog prisustva“ na stvaranje celovitog sistema kolektivne odbrane na istočnom krilu, u blizini ruskih granica.
Nove multinacionalne bataljonske taktičke grupe formiraju se u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj, a od februara ove godine NATO trupe su uvećane za 2,5 puta i dostigle su brojku od preko 30 hiljada ljudi. Međutim, snage Alijanse u regionu se za kratko vreme mogu povećati.
Gomilanje NATO-a na istočnom krilu dovodi u opasnost saveznike Rusije, pre svega Belorusiju, upozorio je Šojgu.
U takvoj situaciji vojna bezbednost Savezne države Rusije i Belorusije je prioritetni zadatak, zbog čega se posebna pažnja posvećuje pripremi i poboljšanju borbene sposobnosti trupa.
Ruski vojni eksperti ističu da su Rusija i Belorusija spremne za takav razvoj događaja i na postojeće i nadolezeće pretnje, pa su stvorile zajedničku grupaciju trupa, usvojena je zajednička vojna doktrina, sprovodi se zajedničko vojno planiranje, a stvoren i zajednički sistem protivvazdušne odbrane.
Redovno se održavaju zajedničke operativne i borbene obuke, između ostalog i u okviru međunarodnih organizacija ODKB, ZND i ŠOS.
Šta ako Rusija rasporedi vojsku na američkim granicama
Mihajlov upozorava da se NATO osovina gradi duž zapadnih granica Rusije - baltičkih zemalja, Poljske, Češke, Slovačke, Rumunije, Bugarske i crnomorskog regiona, a takođe NATO pruža Ukrajini obaveštajne podatke, određuje ciljeve, šalje savetnike i plaćenike, vodi informativni i sankcioni rat protiv Rusije
Nove NATO bataljonske taktičke grupe formiraju se u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj, a od februara ove godine NATO trupe su uvećane za 2,5 puta i dostigle su brojku od preko 30 hiljada ljudi
© Sputnik / Stringer
/ „Oni su u suštini, nagomilali naoružanje i vojsku duž cele zapadne granice. Osim toga, skrenuo bih pažnju na činjenicu da je koncentrisanje NATO vojske na teritoriji, pre svega, Poljske kadrovska rezerva stranih plaćenika koji stalno pristižu u Ukrajinu. Vrlo brzo menjaju svoj status – oni počinju da se bore u Ukrajini ne u statusu vojnika NATO-a, već u statusu plaćenika. Ovo je još jedan opasan trend“, naveo je Mihajlov.
Ruski vojni ekspert Dmitrij Drozdenko upozorava da su ovi NATO koraci opasni, te da predstavljaju direktnu pretnju Rusiji.
„Takve akcije bi bile pretnja za svaku zemlju koju su proglasili neprijateljem i u blizini čije granice gomilaju svoje oružane snage. Ako bi Rusija počela da gomila svoje snage na granicama SAD, ili postavila svoju grupaciju uMeksiku, mislim da bi to bio ‘casus belli“ tj. razlog za rat i da bi to dovelo SAD do ludila. U svakom slučaju, ovo što se dešava veoma je opasno“, ocenio je ekspert.
Moskva upozorava da je glavni cilj destruktivnih napora kolektivnog Zapada uništenje ruske ekonomije, vojnog potencijala, oduzimanje mogućnosti da vodi nezavisnu spoljnu politiku. Vašington nastoji da iskoristi trenutnu situaciju da zadrži globalno liderstvo i maksimalno oslabi druge zemlje, uključujući i svoje saveznike u Evropi.
Drozdenko upozorava da potezi NATO-a mogu dovesti do ozbiljne eskalacije, čak i globalnog sukoba.
„Ciljevi su različiti. Jasno je da Rusija nema nameru i da neće napadati zemlje NATO-a... S druge strane, NATO – konkretno, SAD i Velika Britanija, ali i druge zemlje, svaka na drugačiji način, već su uvučene u sukob u Ukrajini i to isporukama naoružanja, angažovanjem svojih savetnika, regrutovanjem i slanjem svojih plaćenika. U suštini, sve ovo vodi ka eskalaciji sukoba. To nikome ne donosi ništa dobro. Ako započne globalni sukob on ima sve šanse da eskalira na najvišem nivou. To će biti loše za sve, uključujući, nadam se, i za SAD“, kaže Drozdenko.
Ekspert ocenjuje da formiranje novih bataljonskih taktičkih grupa u zemljama Istočnog bloka govori o tome da Vašington potencijalno razmatra mogućnost direktnog sukoba sa Rusijom.
„Dodajmo tome i američke trupe koje se nalaze u Rumuniji, a to je 101. Vazdušno-desantna divizija. Mislim da zaista razmatraju mogućnost da se umešaju u sukob“, dodaje ekspert.
Ta elitna divizija američke vojske, nazvana „Vrišteći orlovi“, raspoređena je u Evropi po prvi put u skoro 80 godina usred rastućih tenzija između Rusije i NATO i obučena je da se u roku od nekoliko sati prebaci na bilo koje bojno polje u svetu. Ako dođe do vojne eskalacije ili napada na NATO, oni su potpuno spremni da pređu granicu i uđu na teritoriju Ukrajine.
Niko ne napada NATO, već NATO napada sve
Komentarišući informacije ruskog ministra odbrane da NATO formira sistem kolektivne odbrane u blizini ruskih granica, Drozdenko ocenjuje da reč „odbrana“ u ovom kontekstu „čudno zvuči“, posebno ako se ima u vidu činjenica da NATO nikada u svojoj istoriji nije bio napadnut.
„Odnosno, NATO se još ni od koga nije branio, ali je NATO kao organizacija već napao mnoge, uključujući i Srbiju. Dakle, ne formira se kolektivna odbrana, već druga kolektivna udarna snaga. Ne može se drugačije nazvati, jer niko ne napada NATO, već NATO napada sve“, naglasio je Drozdenko, postavljajući retoričko pitanje - od koga će se NATO braniti pošto niko ne namerava da napada NATO zemlje.
S druge strane, kolektivni Zapad po starom, isprobanom receptu pokušava da Rusiju predstavi kao agresora, stvarajući histeriju o Rusiji kao pretnji za svet i čovečanstvo.
„Povike da će ruski tenkovi stići do Lamanša slušamo decenijama – govorili su da će i sovjetski tenkovi stići do Lamanša. Raspirivanje te histerije omogućava NATO-u da poveća budžet i troškove. Vidimo da akcije svih odbrambenih preduzeća, a posebno američkih, rastu na sumanuti način - tu nema profita, ima superprofita“.
Drozdenko podseća da je NATO, na čelu sa SAD, oduvek predstavljao Rusiju kao zemlju agresora, čak i onda kada je Rusija ponudila bližu saradnju sa NATO-om.
„Kako je izjavio i Vladimir Putin, bili smo spremni da tesno sarađujemo, ali su oni to odbili. Razlog je jednostavan - NATO nisu samo oružane snage, to je ogromna birokratska, činovnička mašinerija koja troši ogromna finansijska sredstva. I naravno, niko neće dobrovoljno da odbije tolike svote novca... Shodno tome, njima je potreban neprijatelj, jer ako nema neprijatelja onda sam blok gubi smisao postojanja. Kada se Sovjetski Savez raspao, govorilo se da je nestao i protivnik i da je potrebno raspustiti NATO. Umesto toga, taj blok je, naprotiv, počeo da vodi prilično aktivnu i agresivnu politiku, uključujući i ratove“, podsetio je Drozdenko.
Rusija može na samo jedan način da odgovori na ove NATO pretnje - jačanjem odbrambenih sposobnosti zemlje, naglasio je ekspert.
„Jačanjem borbene sposobnosti vojske i unapređivanjem kvaliteta naše odbrambene industrije, jer se ne ratuje samo vojnicima, već i industrijskim potencijalom. Iskreno se nadam da ništa od ovoga neće morati da se primenjuje. U Americi iz nekog razloga veruju da će se, ako dođe do nuklearnog sukoba, taj sukob dogoditi samo na teritoriji evropskog kontinenta i da to neće dotaći Amerikance. Ali, ja sam uveren da će, ako nešto počne to će zahvatiti celu zemaljsku kuglu, a u Ameriku će (rakete) prvo doleteti“, zaključio je ekspert.