Ovako je danas u Matici srpskoj besedio mitropolit crnogorsko primorski Joanikije, na svečanosti upriličenoj u znak sećanja na svog prethodnika na mitropolitskom tronu, predsednika Njegoševog odbora Matice – Amfilohija Radovića.
Joanikije: Pastir vaseljenskih darova i dela
U punoj sali naše najstarije kulturne institucije, u danu obeležavanja 175 godina od štampanja „Gorskog vijenca“, mitropolit Joanikije kazao je da govoriti o velikom srpskom pastiru Amfilohiju nije ni teško ni lako.
„Lako je, jer se ima šta reći, a teško jer se ne može objediniti sve o ovom čoveku velikih, vaseljenskih darova, velikog obrazovanja, talenta i dela“.
Mitropolit Joanikije na svečanosti
© Sputnik / Dejan Simić
Podsetivši da je dečak Risto Radović izrastao iz velikog porodičnog grmena i da je prošavši kroz škole i univerzitete, od Beograda preko Rima do Atine, stigao na Cetinje, Joanikije se posebno osvrnuo na mitropolitovu službu u Crnoj Gori.
„Sabrao je narod i priveo ga Hristu. Obnovio je veru, duh i vratio Crnu Goru samu sebi kada se sebe bila skoro odrekla. Mitropolit Amfilohije je budio narod, objedinjavao, a ono što je činio bila je odbrana pamćenja, časti, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Crne Gore.“
Da ova `Posveta Amfilohiju` nimalo sličajno nije upriličena u „Danu `Gorskog vijenca`“, kao i to da od Njegoševe posvete Simi Milutinoviću iz „Luče“, preko „Posvete prahu oca Srbije“, do Bećkovićeve posvete „Prahu oca poezije“ i ove današnje upriličene u čast Amfilohija Radovića vodi jedna ista linija uzvišene poezije, duhovnosti i trajanja – potvrdio je i akademik i pesnik Matija Bećković.
Bećković: Najveće priznanje stiglo u času smrti
On je kazao da je Amfilohijeva borba završena slavnom pobedom i da je najveće priznanje koje je dobio stiglo u času njegove smrti.
„Nebo i Sveti Luka odlučili su da ga pozovu u lučinske dane, isto kad i Petra Prvog i Njegoša. Tako je sastavio tri monaha, tri Hristova vojnika i tri jerarha. Mitrololit Amfilohije je otišao u društvu o kom nije ni sanjao. I to je ona nezaobilazna slava da ćemo, dok je sveta i veka, slaviti i njega sa ovom dvojicom kao – svetu trojicu. Niko više neće poći u Ostrog a da ne prođe kroz Podgoricu. A Ostrog i ova trojica predstavljaju četiri stuba, neskršena, na kojima počinje da postoji Crna Gora“, kazao je Matija Bećković.
Akademik Matija Bećković na svečanosti
© Sputnik / Dejan Simić
Da je mitropolit Amfilohije, kao Njegoš za Lesendrom, goreo za `oburdanom kapelom` podsetio je akademik i književnik Miro Vuksanović. U nadahnutom govoru kazao je kako se mitropolit `dovijao kako će zatravljeni kamen oživeti sa gomile na Ivanovim koritima`.
Vuksanović je dodao da je Amfilohije uspeo ono što niko nije mogao poverovati - da na crnogorskoj ateističkoj građi obnovi, podigne i osvešta više od šest stotina svetih mesta, kapela, crkava i manastira i izgradi dva hrama. I to nisu bili jedini podvizi.
„Pred njim su se ispovedali najčuveniji srpski zatočenici, haški i spuški, i oni čija su imena mala a grehovi veliki. Čitao je opelo sirotima i tajkunima, Danilu Kišu i Miodragu Bulatoviću, Jovanki Broz i četničkom vojvodi Bojoviću, učenima i nepismenima“, podsetio je Vuksanović.
„Mitropolit Amfilohije vratio je Crnu Goru samu sebi kada se sebe bila skoro odrekla“
© Sputnik / Dejan Simić
Kada ispunimo oporuku stihovi će se sami oglasiti
On je istakao i da je arhiepiskop cetinjski Amfilohije otišao sa velikom ranom na duši jer jedan `sveti posao` nije dovršio – nije obnovio Njegoševu kapelu na Lovćenu. Sa samrtničke postelje je poručio da mauzolej treba ostaviti kao znak vremena u kome je sazidan, ali i da kapelu što pre treba na Lovćen vratiti.
„Kada oporuku mitropolita Amfilohija ispunimo, sami će se oglasiti stihovi iz `Gorskog vijenca`: `Duša bi mu tada mirna bila/Kako mirno jutro u proljeće.` Takav mir je zaslužio čovek koji je Crnoj Gori vratio proleće“, zaključio je akademik Vuksanović.