„Smatram da je ovaj sastanak od velike važnosti. Cilj ovog sastanka je, prema mom mišljenju, obezbeđenje svih naših dogovora koji su bili postignuti 2020. i 2021. godine“, rekao je Putin.
Ruski lider je istakao da je neobhodno dati dodatni impuls radu tripartitne radne grupe Rusije, Jermenije i Azerbejdžana, koju predvode vice-premijeri.
„Naglasio bih i važnu komponentu ekonomskog karaktera. Oformili smo tripartitnu radnu grupu, na čelu sa vice-premijerima. Oni su dosta napredovali u rešavanju pitanja kojima smo se bavili ranije, još pre dve godine. Ovde je, takođe, neophodan dodatni podsticaj“, rekao je ruski predsednik.
Putin je dodao da azerbejdžanska strana radi u ovom pravcu prilično aktivno.
Sukob – istorija, treba raditi na normalizaciji odnosa
Sa svoje strane, Alijev je zahvalio Putinu na ulozi u regulisanju sukoba u Nagorno-Karabahu.
„Današnji sastanak je posvećen našim regionalnim pitanjima. Želim da izrazim zahvalnost na ulozi koju ste odigrali u rešavanju sukoba u Nagorno-Karabahu. Pre dve godine potpisana je trojna deklaracija, kojom je okončan višegodišnji sukob. Sada je vreme da se govori o normalizaciji odnosa Azerbejdžana i Jermenije. Veoma cenimo vašu ličnu ulogu u ovom pitanju“, rekao je Alijev.
Azerbejdžanski predsednik je istakao da je Baku izneo pet glavnih principa za normalizaciju odnosa sa Jerevanom i smatra da se na toj osnovi može postići normalizacija.
„Na vašu inicijativu ovakvi sastanci su održavani i podsticali su proces normalizacije. Azerbejdžan je relativno skoro izneo pet glavnih principa na osnovu kojih bi odnosi Azerbejdžana i Jermenije trebalo da budu normalizovani. Tačnije, fundamentalni principi međunarodnog prava. Smatram da se na toj osnovi može postići normalizacija. Sukob u Nagorno-Karabahu je već istorija. Rešen je pre dve godine. Zato u ovom kontekstu praktično nema šta da se razmatra, a normalizacija azerbejdžansko-jermenskih odnosa je format koji, naravno, zahteva ozbiljne korake“, zaključio je Alijev.
Sastanak dvojice lidera se održava pre trilateralnog samita Rusija-Jermenija-Azerbejdžan, na kom će predsednici država razgovarati o rešavanju situacije u Karabahu. Na samitu bi strane mogle usvojiti dokument koji će činiti osnovu budućeg mirovnog sporazuma.
Još jedna odluka koja bi mogla da se donese u Sočiju je produženje mandata ruskim mirovnjacima na 10-20 godina. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, govoreći o izgledima za potpisivanje ovog dokumenta, predložio da se sačekaju pregovori.