SVET

Odumiranje petrodolara: Zašto se Saudijska Arabija od SAD okreće ka BRIKS-u

Zbogom, američki dolar… Dolar je 1974. postao petrodolar. Dan nakon što se Bajden povukao iz Avganistana, Saudijci su započeli pregovore s Rusijom i Kinom. Kad se Saudijska Arabija zvanično priključi BRIKS-u, dolar je gotov, tvitovao je biznismen i pisac sa bestseler liste ”Njujork tajmsa” Robert Kiosaki.
Sputnik
”Bajdenova kriminalna porodica uništava Ameriku. Tužno”, dodao je, uostalom, gotovo očekivano, imajući u vidu da je dve knjige Kiosaki napisao zajedno sa Donaldom Trampom.

Siril Ramafosa u Saudijskoj Arabiji

Kao povod za njegovu rezolutnu prognozu da će američki dolar za koji se saudijska i sva druga nafta kupuje još otkako se Bela kuća Ričarda Niksona o tome dogovorila s kraljevskim dvorom u Rijadu – takozvani petrodolar, kao osnova njegovog statusa rezervne svetske valute – otići na đubrište istorije, ne i nezasluženo, i svakako ne prerano, poslužila je nedavna poseta predsednika Južne Afrike Sirila Ramafose Saudijskoj Arabiji. On je, naime, najavio ozbiljan geopolitički prevrat.
Princ Muhamed bin Salman, otkrio je Ramafosa, ”izrazio je želju kraljevine da pristupi BRIKS-u. Samitom BRIKS-a 2023. predsedavaće Južna Afrika i ovaj zahtev biće proučen. Nekolicina država u kontaktu je s BRIKS-om i uverili smo ih da će o pitanju prijema biti razgovarano i da će odluke biti donete.”
Prema najnovijim podacima, koje je prošlog meseca izneo zamenik ruskog šefa diplomatije Sergej Rjabkov, reč je čak o ”oko 15 zemalja” koje su izrazile želju da se priključe mehanizmu sve šire i sve dublje saradnje Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike. A to su, precizira kineski ”Global tajms”, ”zemlje zasićene Sjedinjenim Državama koje koriste svoj dominantni dolar kako bi nametale svoju hegemoniju… Sve više država je voljno da pokaže svoju nezavisnost od SAD u ponovnom uređivanju međunarodnog finansijskog poretka.”

Pustinjski Davos

Kineski list ovo tvrdi u komentaru pod naslovom ”Američka formula ’nafta za bezbednost’ suočena je s neuspehom jer Saudijska Arabija želi da se priključi BRIKS-u”, a neočekivana potvrda ove, do juče, prilično ekstravagantne ocene stiže i iz američkih izvora.
”’Nafta za bezbednost’ je mrtva… Stari dil, u kome je Rijad fokusiran na bezbednost a Vašington na naftu, više ne važi”, ukazuje ”Volstrit džornal” i citira šefa saudijske diplomatije, princa Fejsala bin Farhana: ”Naša ekonomska agenda je ključna za naš opstanak. Nije reč samo o energetici i odbrani. Tako je možda bilo pre 50 godina, ali sigurno to danas nije slučaj.”
”Njujork tajms”, s tim u vezi, ukazuje i da na veliku investicionu konferenciju u Saudijskoj Arabiji – takozvani ”Pustinjski Davos” – nisu pozvani američki zvaničnici. Za razliku od ruskih, koji jesu.
”Vašington post” upozorava i da se ”u Vašingtonu oštre noževi za Saudijsku Arabiju”, te da se priprema ”serija kaznenih mera protiv kraljevine” koja se, u okviru OPEK+, drznula da smanji proizvodnju nafte umesto da je poveća kao što je Amerika komandovala – čime je ”podržala ratnu mašinu predsednika Rusije Vladimira Putina”, i uz to ”ponizila Bajdena i potkopala šanse njegove partije uoči predstojećih međuizbora” za Kongres. Jer će nafta da poskupi umesto da pojeftini.

Preispitivanje strateškog odnosa

”Volstrit džornal” naglašava i da ”geopolitičke i ekonomske sile već godinama unose razdor u odnose Amerike i Saudijske Arabije” – kraljevina Americi sad prodaje manje od četvrtine nekadašnje količine nafte, dok je ”Kina postala njen najveći kupac, a iza nje Indija” – pri čemu ”tenzije dodatno produbljuje neprijateljstvo između Bajdena i princa Muhameda, koje postaje sve veće… Privatno, princ Muhamed ruga se Bajdenu, ismeva njegove gafove i dovodi u pitanje mentalne sposobnosti.”
Sve u svemu, tvrdi ”Volstrit džornal”, i jedni i drugi sad ”preispituju strateški odnos koji je bio temelj globalne ekonomije skoro 80 godina, uz mere odmazde kakve su donedavno bile nezamislive… Jedna drastična opcija je na stolu: saudijski zvaničnici kažu da bi kraljevina mogla da proda američke državne obveznice ako Kongres usvoji zakone protiv OPEK-a.”

Nova rezervna valuta

U avgustu je, inače, objavljeno da je i Kina za čitavih 9 odsto smanjila količinu američkog duga u svom vlasništvu, i eto gde u igru ulazi BRIKS sa svojim planovima. U junu je, podseća magazin ”Forbs”, ”predsednik Putin rekao da zemlje BRIKS-a razvijaju novu rezervnu valutu… Cilj je da se stvori stabilna rezervna valuta koja će moći da se koristi u međunarodnoj trgovini, potpuno nezavisna od dolara.”
Putin je tom prilikom, na 14. samitu BRIKS-a, kada je zvanično obnarodovao da ovih 5 partnera rade na stvaranju ”nove globalne rezervne valute”, rekao i da su oni ”spremni da otvoreno sarađuju sa svim dobronamernim partnerima”. A ugledni indijski ”Ekonomik tajms” ovih dana ukazuje i da ”BRIKS planira da izgradi zajedničku finansijsku infrastrukturu koja će omogućiti stvaranje rezervne valute zarad smanjivanja zavisnosti od dolara i evra.”
Taj scenario, po svoj prilici, nije nimalo nerealan. Univerzitet u Kembridžu objavio je u februaru opsežno istraživanje pod naslovom ”Može li BRIKS da dedolarizuje globalni finansijski sistem?”. Posle sveobuhvatne analize aktivnosti BRIKS-a od 2009. do 2021, odgovor je: da.
Kakvu finansijsku alternativu donosi BRIKS? Zašto je tu važna uloga Saudijske Arabije? I šta će za Ameriku značiti lagano odumiranje petrodolara?

Preraspodela svetske moći

O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” razgovarali analitičar Branko Pavlović i dr Slobodan Janković, viši naučni saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu.
Sukob SAD i Saudijske Arabije, ukazuje dr Janković, ”deo je šireg sukoba oko preraspodele globalne moći koji je usledio zahvaljujući usponu Rusije i Kine… To utiče i na ponašanje Saudijske Arabije u odnosu na svoju nekadašnju saveznicu, Ameriku, koja se sve više opredeljuje za saradnju s Rusijom i Kinom.”
”Preraspodela moći koja se dogodila u protekle dve decenije Ameriku tera da reaguje sve agresivnije, pa i u odnosu na svoje saveznike, te stoga ne čudi što se, kao reakcija, pojavljuje sve više država koje žele da se priključe kako BRIKS-u tako i Šangajskoj organizaciji za saradnju – dvema organizacijama koje neprestano jačaju mimo kolektivnog Zapada”, ističe Branko Pavlović. ”Saudijska Arabija, pritom, zauzima veoma oštar stav u odnosu na SAD; od toga da Muhamed bin Salman nedavno nije hteo ni da se javi na Bajdenov telefonski poziv, do odluke OPEK+ dijametralno suprotne američkim zahtevima, što je u SAD shvaćeno kao zabadanje noža u leđa. Otuda saudijsko okretanje od Amerike ima i veliki simbolički značaj, jer predstavlja lakmus test nestajanja stvarne američke moći da diktira svetu da radi u njenom interesu.”

Stvaranje alternative

”Savezništvo SAD i Saudijske Arabije, koje je trajalo 80-ak godina, ozbiljno je poljuljano i teško je zamisliti da može da se vrati na stari nivo sve i ako ne bi bilo dodatno opterećeno lošim ličnim odnosima lidera ovih zemalja, kao što je to sada slučaj s Muhamedom bin Salmanom i Bajdenom”, napominje Janković. ”Upravo odluka OPEK+ svedoči da članice ove organizacije više nisu spremne da, zarad velikog saveznika i njegovih potreba, postupaju suprotno sopstvenim interesima. Sada, suočene s nastupajućom recesijom koja će dovesti i do spuštanja cene nafte jer će svetska privreda za njom imati manje potrebe, odlučile su da postupe racionalno, bez obzira na američke optužbe da se time svrstavaju uz Rusiju. Tim pre što je zaplena ruskih deviznih rezervi u Saudijskoj Arabiji shvaćena kao pretnja da bi i njoj nešto slično moglo da se desi, iz čega se kod nje stvara dodatna potreba da smanji svoju izloženost američkom dolaru.”
”Najava pristupanja Saudijske Arabije BRIKS-u predstavlja veliku opasnost za dolar, upravo stoga što BRIKS od svog osnivanja izgrađuje institucije čiji je cilj da postepeno zamene čitav instrumentarijum Svetske banke i MMF-a, odnosno, da se ovim institucijama u kojima dominiraju SAD izgradi alternativa. Na poslednjem samitu BRIKS-a osnovano je i novo radno telo u kome su okupljeni najvažniji finansijski stručnjaci njegovih članica, sa zadatkom da strateški osmisle kako će se dalje jačati finansijska i monetarna samostalnost od dolara i zapadnih finansijskih centara moći. U tom smislu, izlazak Saudijske Arabije iz začaranog kruga prodaje nafte za dolare, i njihovog vraćanja u SAD kroz kupovinu američkog državnog duga, predstavljaće važan korak ka nastavku procesa dedolarizacije svetske ekonomije. Postaje sve jasnije da na to nećemo morati da čekamo decenijama”, zaključuje Branko Pavlović.
SVET
Red pred vratima BRIKS-a: Priprema se i američki saveznik
SVET
Vašington gnevan na Saudijce ali mu ostaje samo da – čini ustupke
EKONOMIJA
Dolar gura svet u recesiju: Jačanjem američke valute inflacija nezaustavljiva, može li se zauzdati?
Komentar