Veliki broj vernika obeležio Svetu Petku /foto/

Ova svetiteljka, koja je bila srpskog porekla, rođena je u gradu Epivatu, između Silimvrije i Carigrada, navodi Srpska pravoslavna crkva.

Njeni roditelji bili su imućni i pobožni ljudi, a osim Petke, imali su i jednog sina, Jevtimija. Oboje dece vaspitavano je u pobožnom duhu, a ostalo je zabeleženo predanje da je Petka još kao devojčica svoju odeću darivala prosjacima.

Petkin brat zamonašio se i pročuo zbog svog podvižničkog života i bio je izabran za episkopa Maditskog. Kao episkop se proslavio vrlinama i borbom sa jereticima.

Petka, željna podvižničkog života, otišla je u Carigrad da se pokloni svetinjama, a po savetu podvižnika nastanila se u Iraklijskom predgrađu pri crkvi Pokrova Bogorodice, gde je provela u molitvama, postu i suzama pet godina.

Potom je otišla u Palestinu, gde se poklonila svetim mestima, a zatim se nastanila u Jordanskoj pustinji.

Živeći u pustinji, hraneći se samo pustinjskom travom i to u veoma maloj količini, prošla je kroz brojna iskušenja. Prema predanju, nju je iskušavao đavo, prerušavajući se u obličja raznih zveri kako bi poremetio njeno podvižništvo. Međutim, Petka je ostala postojana i pobedila je đavola.

Potom joj se javio anđeo koji joj je poručio da ostavi pustinju i vrati se u otadžbinu, kako bi se „dušom preselila Gospodu“, navodi SPC.

Vrativši se u Carigrad, posetila je crkvu Svete Sofije i crkvu Presvete Bogorodice u Vlaherni, a potom je otišla u rodni Epivat. U njemu je proživela još dve godine, ne menjajući način svog pustinjskog života, nego provodeći sve vreme u trudu, postu i molitvi.

Mnogo godina posle njene smrti, kako navodi pravoslavno predanje, Petkine mošti nađene su kao netruležne, a potom sahranjene u crkvi apostola Petra i Pavla u Epivatu. Petkine mošti, prema legendi, pomogle su mnogim bolesnim koji su se molili pored njenog kivota.

Bugarski car Jovan Asen dobio je Petkine mošti od krstaša i sahranio ih u Trnovu, gde su se takođe pročule po isceljenjima.

Posle turskog osvajanja Trnova, a potom i Valahije, gde su prenete, srpska carica Milica uspela je da isposluje kod turskog sultana Bajazita da mošti budu prenete u Srbiju, u Beograd. Tu je podignuta crkva Svete Petke, na Kalemegdanu, gde je i izvor Svete Petke.

Kasnije je sultan Sulejman Drugi odneo mošti u Carigrad. Međutim, on je, bojeći se da se kult Svete Petke ne raširi među muslimanima, njene mošti predao hrišćanima koji su ih sahranili u Patrijaršijskoj crkvi.

Carigradski patrijarh Partenije kasnije je predao mošti Svete Petke Vasiliju Lupulu, moldavskom vojvodi, koji ih je položio u crkvi u Jašiju.