„Sledi najvažnija i najopasnija decenija“: Glavne poruke Putina sa foruma „Valdaj“

– Zapad pretenduje na sve resurse čovečanstva, a „poredak zasnovan na pravilima“ koji predlaže osmišljen je tako da mu omogući da živi uopšte bez pravila. On je nesposoban da sam upravlja čovečanstvom, ali očajnički pokušava da to učini, sa čime „većina naroda u svetu više ne želi da se miri“.

– Ulog koji je takozvani Zapad stavio u svojoj igri je vladanje svetom, ali ta „igra je opasna, krvava i prljava“. Ona odbacuje suverenitet zemalja i naroda, njihovu jedinstvenost, zanemaruje interese drugih država“.

– Na Zapadu treba da zapamte – „ko seje vetar, požnjeće oluju“. Zapad i novi centri multipolarnog sveta moraće da započnu ravnopravan razgovor o zajedničkoj budućnosti – „i što pre to bolje“.

– Savremeni liberalizam se promenio do neprepoznatljivosti, do apsurda, kada se alternativna mišljenja proglašavaju za subverzivna, a svaka kritika se doživljava kao „spletke Kremlja“. „Ludilo na šta su spali“.

– Neoliberalni model sveta „na američki način“ ne prolazi kroz „sistematsku, nego čak doktrinarnu krizu“: „Oni jednostavno nemaju šta da ponude svetu, osim zadržavanja svoje dominacije“.

– Ubeđenost Zapada u njegovu nepogrešivost je opasna, pošto je odatle na korak do „želje najnepogrešivijih da jednostavno unište one koji im se ne sviđaju, kako oni kažu, da „ponište“. Ali istorija će sve postaviti na svoje mesto i „poništiće“ one koji su iz nekog razloga rešili da imaju pravo da po sopstvenom nahođenju upravljaju svetskom kulturom.

– Osnova svetske civilizacije su tradicionalna društva sa svojim tradicionalnim vrednostima, koje su, za razliku od neoliberalnih, jedinstvene u svakoj zemlji.

– Zapad ima pravo na „desetine polova i gej parade“, ali ne treba da pokušava da ih uvede kod drugih.

– Rusija nije smatrala i ne smatra da je neprijatelj Zapada – svojevremeno mu je predlagala da „žive u slozi“, ali je kao odgovor dobila „ne“. Postoje „najmanje dva Zapada“ – tradicionalni sa najbogatijom kulturom i agresivni, neokolonijalni sa čijom se diktaturom Moskva nikada neće pomiriti.

– Nikada nisu uspeli da „zbrišu Rusiju sa geopolitičke mape“ i nikada neće uspeti, isto kao što niko nikada neće moći da joj diktira kakvo društvo da gradi i na kojim principima.

– „Rusija ne izaziva zapadne elite. Rusija jednostavno brani svoje pravo na postojanje i slobodan razvoj. Pritom, mi ne nameravamo da postanemo neki novi hegemon“.

– Moskva takođe ne namerava da nameće svoje vrednosti – „za razliku od Zapada, ona se ne uvlači u tuđe dvorište“.

– Svet se nalazi na istorijskoj prekretnici – sledi „najopasnija i najvažnija“ decenija od Drugog svetskog rata. Smisao sadašnjeg trenutka je da se pred svim zemljama otvara mogućnost da odaberu sopstveni, originalni razvojni put.

– Novi poredak treba da se zasniva na zakonu i pravu, da bude slobodan i pravedan. Svetska trgovina treba da donosi korist većini, a ne pojedinačnim korporacijama, tehnološki razvoj treba da smanji nejednakost, a ne da je poveća.

– Takođe su potrebne nove, nezavisne međunarodne finansijske platforme koje će zameniti one koje je, poput međunarodnih rezervi, Zapad diskreditovao: „Prvo ih je obezvredio zbog inflacije u zoni dolara i evra, a onda – cap-carap – i strpao je u džep naše zlatne i devizne rezerve“.

– Multipolarnost je realna i, zapravo, jedina šansa „za tu istu Evropu“ da povrati svoj politički i ekonomski subjektivitet, koji je danas „veoma ograničen“.