Da je imao više sreće Stan Vavrinka još bi više zadavao glavobolje Novaku Đokoviću, Rafaelu Nadalu i Rodžeru Federeru. Švajcarac koji je rastao sa generacijom „velike trojke“ težim putem je dolazio do svakog uspeha i zato je svaka njegova pobeda još više dobijala na značaju.
Dve godine uzastopno Vavrinka je Novaku Đokoviću „krao“ Grend slem trofeje. Najpre su se sreli 2015. godine u finalu Rolan Garosa, kada je upečatljivim jednoručnim bekhendom Vavrinka ostavio Novaka na jednom setu i osvojio titulu.
Naredne godine ponovo je Novakova „noćna mora“ nastupila u finalu. Bitka je još jednom pripala maestralnom Švajcarcu. U bogatoj karijeri sapleo je i Rafaela Nadala u finalu Australijan Opena kada je posle borbe u četiri seta podigao prvi Grend slem trofej u karijeri.
Teško je da će se igrač kalibra poput Vavrinkinog pojaviti na turu i zato je sada pravo vreme da se uživa u njegovom tenisu.
Posle pauze od godinu dana i operacije stopala, Stan se vratio na teren iako je znao da više ne može da pruži ni polovinu onoga što je pružao prethodnih godina, međutim hrabrost i istrajnost krasile su ga oduvek.
Čekali su navijači sve do septembra da vide delić starog Vavrinke, a onda je stigao turnir u Mecu gde je u stilu mlađeg Stana, čudesni Švajcarac savladao Danila Medvedeva. Morao je da preda polufinale Aleksandru Bubliku, ali je pokazao da je on teniski unikat koga ne zanima da li je sa druge strane mreže predstavnik „velike trojke“ ili talentovani teniser mlađe generacije.
Simbolično je Vavrinka odlučio da igra turnir u rodnoj Švajcarskoj u Bazelu gde je već na startu dobio težak zadatak jer je za protivnika imao Kaspera Ruda, trećeg tenisera sveta.
A onda je Bazel ustao! Vavrinka je za manje od sat i po vremena izrešetao jednoručnim bekehdnom Norvežanina i plasirao se u drugo kolo turnira.
Suvišno je govoriti o preciznosti Stenovih udaraca, o agresivnim lopticama i snažnim bekhendima od kojeg se ježe svi mogući protivnici.
Operacije, povrede, trofeji, padovi, ustajanja, sve je stalo tog dana u Bazelu u suze Stena Vavrinke koje su isto vreme bile radosnice i suze žalosti jer zna da svemu mora da dođe kraj.
Slavio je Bazel pobedu kao titulu, Sten je plakao, a onda se emotivno i obratio.
„Posebno je, prisutno je mnogo emocija, švajcarski navijači uvek su bili divni prema meni. I teško mi je da igram, uvek sam nervozan kada izlazim na teren jer toliko želim da se pokažem u najboljem svetlu“, opisao je Švajcarac kako se oseća posle plasmana u drugo kolo.
Pobedio je već Stan, bez obzira na to šta uradi u meču protiv Brendona Nakašime. Pobediti sebe u trenucima kada izdaje telo i vratiti se na put stare slave sa sve osmehom i pobedničkim duhom u 37. godini je najveća stvar koju jedan sportista može da napravi u karijeri.
Vavrinka je heroj, ali nije jedini heroj koji je ove nedelje zadivio svet. Baš kao što su Stana povrede sprečile da se još više nametne Novaku, Rodžeru i Rafi, tako su Dominika Tima, austrijskog tenisera, takođe povrede sprečile da se više nametne teniserima mlađe generacije Danilu Medvedevu, Saši Zverevu, Stefanosu Cicipasu.
Tim je kao i Vavrinka dostigao da bude treći reket sveta, a onda je prošle godine zbog povrede zgloba morao da se povuče sa terena na koji se nije vraćao devet meseci.
Povratak je zakazao za april kada se igrao turnir u Beogradu, a tada ga je srpska prestonica dočekala kao domaćeg tenisera. Nije ni čudo, Tim je jedan do najteltovanijih tenisera sveta i gledati njegove udarce uživo je prava čast.
Srbi su navijali kao da je na terenu Novak Đoković, ali Austrijanac nije imao snage i dobio je težak šamar realnosti koji je nagoveštavao težak povratak.
Teniser koji je 2020. godine osvojio US Open, nasledik Rodžerovog i Vavrinkinog jednoručnog bekhenda posle ostvarenja sna nastavio je da sanja o povratku na teren umesto o novim trofeja.
Od početka sezone 2022. godine povratak je morao da ide postepeno, toliko polako da je Tim igrao i čelendžere.
Grend slem šampion nije uspeo da osvoji ni čelendžer trofej, ali nada se nije gasila ni kod tenisera ni kod navijača.
„Prešao je dug put od povrede, ali mi potpuno verujemo u proces. U roku od nekoliko meseci dva puta je povredio zglob, od čega je prvi put u junu prošle godine. Tada smo radili mnogo na fitnesu, do decembra je bio prilično spreman“, rekao je Džez Grin, Timov trener.
Vera u proces isplatila se konačno kada je stigla jesen. Na turnirima 250 serije u Gijonu i Antverpenu Tim je stigao do polufinala i bila je to odlična uvertira pred turnir u rodnoj Austriji.
Domaći heroj u prvom kolu turnira u Beču borio se puna tri sata! Izgubio je glatko prvi set od Tomija Paula, a onda je čupao svaki atom snage iz sebe i napravio preokret posle dva napeta i teška taj-brejka.
Nema sumnje, Tim se vratio na fantastičan način i ponovo je onaj stari! Austrijanac ima 29 godina i nema nameru da odustane, a konačno je vraćen i osmeh na lice koje ponovo gleda ka teniskom vrhu.
Nije ih dugo bilo, ali niko nije smeo da otpiše dvojicu velikana. Ponovo počinje predstava kraljeva jednoručnih bekhenda.