„Ovakav pristup je daljeko od ozbiljnog. To je pristup, koji je, rekao bih, neprihvatljiv u svetlu ozbiljnosti one opasnosti o kojoj govorimo. Ostavljamo to, kako kažu, na savesti ovih telefonskih sagovornika i onih koji su davali izjave“, naglasio je Peskov.
Portparol je pored toga istakao da Rusija naglašava da postoji velika opasnost ukoliko Kijev realizuje planove za stvaranje „prljave bombe“.
„I još jednom naglašavamo veliku opasnost koja leži u sprovođenju onih planova Ukrajinaca koji su povezani sa „prljavom bombom“, rekao je Peskov.
Prethodno su mediji preneli da je ministar odbrane SAD Lojd Ostin u telefonskom razgovoru sa svojim ukrajinskim kolegom Aleksejem Reznikom izjavio da Vašington negira upozorenja Rusije koja se tiču Kijeva.
Prethodno su takođe ministri inostranih poslova Britanije i Francuske Džejms Kleverli i Katrin Kolona, kao i državni sekretar SAD Entoni Blinken izjavili da njihove zemlje demantuju tvrdnje Moskve da se Ukrajina sprema da primeni takozvanu „prljavu bombu“ na svojoj svopstvenoj teritoriji.
Prethodno je načelnik snaga za radijacionu, hemijsku i biološku odbranu Oružanih snaga Ruske Federacije, general-potpukovnik Igor Kirilov izjavio da je Ministarstvo odbrane Rusije stavilo u pripravnost snage i sredstva za slučaj eksplodiranja „prljave bombe“ Ukrajine.
„Prljava bomba“
Kako su saopštili izvori iz raznih zemalja, između ostalog i iz Ukrajine, kijevski režim priprema provokaciju na teritoriji svoje zemlje uz upotrebu „prljave bombe“ ili municije sa malom nuklearnom snagom.
Cilj provokacije je da se, prema navodima izvora, Rusija optuži da je upotrebila oružje za masovno uništenje i da se na osnovu toga pokrene snažna antiruska kampanja.
Razni izvori su naveli da je pod rukovodstvom zapadnih mentora Kijev već pristupio realizaciji tog plana. Rukovodstvu Istočnog planinsko-rudnoprerađivačkog kombinata u gradu Žute Vode u Dnjepropetrovskoj oblasti, kao i Kijevskog instituta za nuklearna istraživanja, postavljen je zadatak da izrade „prljavu bombu“, a posao je već u završnoj fazi, navode izvori.
Organizatori provokacije računaju na to da bi većina zemalja krajnje žestoko reagovala na „nuklearni incident“ u Ukrajini, a da bi Moskva izgubila podršku mnogih svojih ključnih partnera.
„Prljava bomba“ ─ kontejner sa radioaktivnim izotopima i eksplozivnim punjenjem. Prilikom detonacije, kontejner se uništava, radioaktivna supstanca se raspršuje udarnim talasom, stvarajući radioaktivnu kontaminaciju područja na velikim površinama, a može da dovede i do nastanka radijacijske bolesti.